Izvor: Politika, 18.Jul.2014, 13:03   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Japanski zajam Srbiji s kamatom od 0,01 odsto

Naše istinsko ograničenje u trošenju prikupljenih 995 miliona evra za otklanjanje posledica poplava neće biti nedostatak projekata, već visina naše zaduženosti u inostranstvu, kaže Marko Blagojević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pomoć i obnovu poplavljenih područja

Srbiji je na donatorskoj konferenciji stavljeno na raspolaganje gotovo milijardu evra što je za oko 200 miliona evra više nego što je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << dobila Bosna, iako oni za 200 miliona evra imaju veću štetu od poplava što je dobro i pohvalno za nas – kaže za naš list Marko Blagojević, direktor Kancelarije Vlade Srbije za pomoć i obnovu poplavljenih područja koji je prisustvovao donatorskoj konferenciji u Briselu.

– Od prikupljenih 995 miliona evra 115 su čiste donacije, a ostalo povoljni zajmovi EBRD-a, Svetske banke, Evropske investicione banke, Banke Saveta Evrope, kredit japanske vlade. U slučaju 115 miliona evra donacija od 80 miliona evra su sredstva iz pretpristupnih fondova i to nepotrošena sredstva iz 2012. u iznosu od 30 miliona evra i 50 miliona evra namenjenih za ovu godinu, koja će iz namena za koje su odobrena biti preusmerena za obnovu zemlje – kaže Blagojević.

Na pitanje da li ćemo mi na kraju uspeti da iskoristimo odobrena sredstva, jer je poznato da pare tražimo, kreditor nam ih odobri, a mi ih ne povučemo zbog nedostataka projekata, Blagojević odgovara da nam se to ovoga puta neće desiti.

– Projekata će biti i može da ih bude jako brzo, jer su naše potrebe jasno definisane – kaže direktor Kancelarije Vlade Srbije za pomoć i obnovu poplavljenih područja.

Po njemu, naše istinsko ograničenje je visina zaduženosti, odnosno ukupan nivo javnog duga koji nas sprečava da se dalje zadužujemo.

Blagojević navodi da nam je japanska vlada odobrila posebno povoljan zajam od 40 miliona evra (u jenima) kod koga je kamata 0,01 odsto, rok otplate 40 godina, a period počeka za otplatu kredita 10 godina. Ovaj kredit vlada će prvi razmatrati. Svetska banka nam je, takođe, odobrila izuzetno povoljan i hitan zajam od 120 miliona evra za obnovu koji možemo već sada da trošimo, jer on podrazumeva da nam se pare potrošene iz budžetskih ili drugih izvora kasnije nadoknade. Takođe, mogu se preusmeriti i postojeći zajmovi Svetske banke za puteve koji su već uračunati u postojeća zaduženja države što znači da ne bi povećavali iznos javnog duga.

Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) je, u nastojanju da pomogne Srbiji kako bi se oporavila od poplava, kako su saopštili, izrazila spremnost da poveća i preusmeri sredstva dodeljena javnom i privatnom sektoru u Srbiji, i potvrdila da će od sada do 300 miliona evra biti dostupno za obnovu u javnom sektoru.

– Ima kredita koji su odobreni javnom sektoru, a pare još nisu povučene, tako da se ta sredstva mogu preusmeriti za obnovu javnog sektora od poplava. Potrebno je da se i EBRD i Vlada Srbije koja je uvek garant kod takvih zajmova saglase da se on preusmeri – kažu u beogradskoj kancelariji EBRD-a dodajući da je još rano da se daju konkretne informacije o visini kredita, kamati i roku otplate. Inače, zajmovi ove banke su izuzetno povoljni, jer javnom sektoru odobravaju kredite s kamatom od samo jedan odsto.

Pored toga, sredstva u visini do 100 miliona evra namenjena malim i srednjim preduzećima (MSP) u Srbiji biće dostupna iz Fonda za razvoj opštinske infrastrukture (MIDF). Ta sredstva, takođe, mogu biti iskorišćena za obnovu opštinske infrastrukture u oblastima pogođenim poplavama.

Iako Marko Blagojević veruje da nam nedostatak projekata neće biti kočnica za obnovu zemlje činjenica je da će borba sa posledicama poplava biti test da li smo u stanju da iskoristimo sredstva koja upravo za tu namenu tražimo od sveta. I predsednik vlade Aleksandar Vučić je pre nekoliko dana podsetio da, između ostalog, ruski kredit za železnicu nismo iskoristili i da na nepovučena sredstava plaćamo penale.

Prema podacima Uprave za javni dug iz marta ove godine Srbiju čeka 3,1 milijarda evra odobrenih kredita iz raznih izvora, ali te pare se ne povlače jer uglavnom nema gotovih projekata. Srbija se u proteklih nekoliko godina zadužila za oko 4,5 milijardi evra investicionih kredita, od čega je, prema najnovijim, povučeno svega oko 1,4 milijarde evra. Najveći problemi kod kašnjenja u korišćenju povoljnih zajmova su nepripremljeni projekti i nerešeni imovinski odnosi. Zbog toga se kod nekih banaka plaćaju i penali. Za provizije i penale na nepovučene zajmove po osnovu direktnog zaduženja i izdatih garancija u 2013. godini plaćeno je 7,9 miliona evra. Od ukupno odobrenih projektnih sredstava provizija na nepovučena sredstva se plaća kod Evropske banke za obnovu i razvoj, kineske Eksim banke, kanadske banke za razvoj izvoza, Međunarodne banke za obnovu i razvoj, Vlade Azerbejdžana i Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA). Najmanji procenat iskorišćenosti dobijenih zajmova, posle vodosnabdevanja i zdravstva, imaju „Železnice Srbije”. To preduzeće je od 400 miliona evra kredita iskoristilo samo 19 odsto novca. Samo nepovlačenje kredita EBRD-a koštalo je prošle godine Srbiju 1,5 miliona evra. Taj ugovor o zajmu potpisan je još u maju 2009. za nabavku novih višedelnih elektromotornih vozova, ali srpske železnice tri godine nisu uspele da sprovedu tendersku proceduru. Sa EBRD potpisan je i ugovor o kreditu od 95 miliona evra za modernizaciju deonice pruge Beograd–Rakovica–Resnik i remont 131 kilometra „niške” pruge na Koridoru 10, ali nije obezbeđena projektna dokumentacija, niti je započeta tenderska dokumentacija. Slično je i s kreditima za izgradnju Koridora 10 – od odobrenih 1,004 milijarde evra povučeno je samo 213,6 miliona evra.

Jovana Rabrenović

objavljeno: 18.07.2014.

Nastavak na Politika...