Izvor: Politika, 13.Jun.2014, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanski sudija vratio Brazilu dug s prošlog mundijala
„Isti arbitar koji nam prošli put nije dosudio postojeći penal nad Kakom, sada je svirao nepostojeći, protiv Hrvatske. Da je gledao našu ligu, sigurno bi dao žuti karton Fredu zbog teatralnog pada”
Specijalno za „Politiku”
Rio de Žaneiro – U razgovorima o favoritima, najčešće se pominju Brazil, Argentina, Nemačka i Španija. Argentina je obavezna, sa mnogim talentima kao što su Agero, Di Marija, Igauain i Mesi, sa odličnom srednjom linijom >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << (Maskerano i Gago) i opcijama kao što su Laveci i drugi. Ali, golman Romero nema opšte poverenje, a odbrana nije pouzdana. Svejedno, Argentina je imala vrlo srećan žreb. Očekuje se da lako prođe do četvrtfinala i – ako bude prva u grupi – biće među reprezentacijama sa najmanje dugih putovanja. Sada su u Belo Horizonteu i do finala bi mogli da igraju sve utakmice u južnoj i jugoistočnoj regiji zemlje, nedaleko od svoje baze, u gradovima koje dobro znaju, u klimatskim uslovima vrlo sličnim argentinskim. U tom slučaju, najdalje moguće putovanje ka vrelom severoistoku biće do Salvadora – oko sat i po. Međutim, sva ova predviđanja pašće u vodu ako ne priđu dovoljno ozbiljno već prvom meču, sa Bosnom.
Koliko je Argentina imala sreće, toliko Nemačka nije. Oni su, naravno, odličan tim, ali imaju najtežu grupu, sa Portugalom, Ganom i SAD, a ujedno i najneprijatnija putovanja. Ne u svojoj grupi, jer su smešteni na severoistoku, gde i igraju sve uvodne mečeve. Lom može da nastane ako budu prvi u grupi i zatim otputuju na krajnji jug, u Porto Alegre. To može da bude pad temperature sa 27 na 7 stepeni i veoma teško prilagođavanje. Mislim da su viđeni polufinalisti, sa teškim zadatkom da prođu dalje.
U „normalnim uslovima temperature i pritiska”, Španija je i dalje najpouzdaniji tim sveta. Niko ne sumnja da će igrati odlično, dižući formu u skladu sa okolnostima. Možemo da diskutujemo o Čavijevim godinama, ali što ne bi svoju poslednju simfoniju odsvirao u velikom stilu? U prošlogodišnjem finalu Kupa konfederacija pretrpeli su težak poraz od Brazila, ali ovo je sasvim drugačije takmičenje, na kojem daju sve od sebe.
U mogućem polufinalu sa Argentinom dao bih ipak prednost našim susedima, zbog faktora koje sam pominjao. U grupi sa Holandijom i Čileom, koja nije tako laka, ne bi imali problema sa dugim putovanjima, ali posle toga da. Ako budu prvi u grupi putovaće u Fortalezu, blizu Salvadora, uvek polazeći iz Kuritibe: značajne temperaturne razlike, puno izgubljene energije... Mislim da Španci imaju malo bolje izglede od Nemaca u mogućim polufinalnim mečevima, ali bi ulazak u finale, ipak, bio veliki uspeh.
Moja najveća briga u vezi sa timom Brazila je podrška sa tribina. Na Kupu konfederacija saradnja publike bila je savršena, čemu su dorpinosili selektor Skolari i Nejmarova harizma. Ali, sve je takođe zavisilo od načina na koji je naš tim pritiskao protivnike od prvog minuta, a tako nije bilo na utakmici koju su sada odigrali protiv Hrvatske (3:1).
Navijači Brazila su i dalje enigma. U televizijskoj anketi pre utakmice čak 77 odsto glasača je predvidelo pobedu Hrvatske! Igranje u Sao Paulu, a potom dva puta (previše!) u Belo Horizonteu, nije povoljno. Tu publika može da bude vrlo nervozna i ponekad iritirajuće lokalno orijentisana. Na primer, ako Fred ne igra dobro u Belo Horizonteu, može se desiti da mu publika zviždi i da zove na teren Žoa, koji igra za najpopularniji lokalni klub Atletiko Mineiro...
Ni mi nismo imali previše sreće sa žrebom! Hrvatska je jaka, Meksiko čvrst, a Kamerun ponekad izuzetno grub. Ako budemo prvi u grupi možemo naići na Holandiju koja nas je eliminisala na prošlom šampionatu, kao i 1974, a dve naše pobede bile su veoma teške: jedna u produžecima, a druga na penale.
Isti japanski sudija koji nam prošli put nije dosudio postojeći penal nad Kakom, sada je svirao nepostojeći, protiv Hrvatske. Da je gledao našu ligu, sigurno bi dao žuti karton Fredu zbog teatralnog pada.
Da ne idemo dalje u prognozama, do četvrtfinala sa Urugvajem i polufinala sa Nemačkom, dodaću samo da bi tim Brazila u nastavku mogao dva puta da odlazi u Fortalezu, na dalekom severoistoku, a jednom u Braziliju sa veoma suvom klimom u ovo doba. Naravno, naši su navikli na takve klimatske promene, ali i oni su ljudi...
Uprkos svemu, nisam pesimista. Imamo dobar tim, odličnu odbranu i dobre zamene na svim pozicijama. Imamo izvanrednog Nejmara, možda još ne tako velikog kao Mesi, Ronaldo i Lius Soarez, ali jednako spremnog da se nosi sa pritiskom. Imamo bolje vođe igre u sredini (Tijago Silva, David Luiz, Nejmar, Fred i drugi) nego Argentina. U tom važnom aspektu zaostajemo, možda, samo za Španijom.
Političke okolnosti me uopšte ne brinu, jer će se brzo zaboraviti na terenu. Posle uspešnog preokreta na startu, za mene je važno samo jedno: da igrači shvate da kvalitet iz prošlogodišnjeg Kupa konfederacija nije dovoljan. Moramo da pružimo više od toga, jer će i svi drugi biti mnogo jači.
Zaključio bih rečima Niltona Santosa, levog krila našeg šampionskog tima iz 1958. i 1962: „Jedino je važno ko sada mirno spava, a ko broji ovce po plafonu”.
Za Špance sam ubeđen da će mirno da spavaju, za ostale nisam.
Markos Roland
objavljeno: 14.06.2014.
