Izvor: Dzungla.org, 05.Jul.2012, 20:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanski javor – pametno i lepo drvo
U prirodi može dostići visinu do 7 metara, dok većina saksijskih i baštenskih sorti dostiže visinu od 0,6 m do 3m
Nežan, elegantan, sa interesantnim režnjevitim i po obodu narezanim listovima, idealan je ukras malih bašti. Zato ljubitelji baštovanstva veoma cene japanski javor, drvo koje vodi poreklo iz Japana i sa Korejskog poluostrva. U prirodi može dostići visinu do 7 metara, dok većina saksijskih i baštenskih sorti dostiže visinu od 0,6 m do 3m.
Biljka >> Pročitaj celu vest na sajtu Dzungla.org << ima levkast, pečurkast, ili oblik kišobrana sa visećim gustim granama, ili sa izbočenim delovima (bonsai forme). Spektar boja lišća japanskog javora je neuobičajeno veliki. Sačinjavaju ga tonovi i nijanse od svetlozelene, narandžasto žute i crvene, do roze boje. Cveta od aprila do maja purpurno crvenim cvetovima. Japanski javor voli svetla mesta zaštićena od direktnog sunca, ili polusenovita. Zahteva plodno, umereno vlažno, slabo kiselo, ili neutralno, dobro propusno zemljište. Ukoliko ga sadite u bašti mesto mora biti zaštićeno od jakog vetra. Ukoliko ga gajite u saksiji ne smete dozvoliti da se zemlja isuši, ali treba izbegavati i suvišnu vlagu. Posle kiše treba redovno prazniti vodu iz podmetača. Japanski javor u saksiji zalivati i zimi kada su temperature iznad 0oC. Presadite ga svake treće godine, a ukoliko ostaje napolju tokom zime, saksija mora biti otporna na mraz (termoplastična saksija).
Nije mu potrebna obilna prihrana. Prihranite ga sredinom aprila spororazlažućim osmokotnim đubrivom. Orezivanje nije potrebno ukoliko ga gajite u bašti. Sredinom aprila možete ukloniti grane oštećene od mraza. Onaj u saksiji orežite ako je potrebno i to od maja do septembra. Ne sadite japanski javor na toplim i suvim mestima, jer može doći do pojave fleka braon boje, kovrdžanja i gubljenja listova. Zasadite perene sporijeg rasta da bi ste zaštitili plitko korenje od zagrevanja. Zalivanje i kvašenje tokom vrelih dana može prouzrokovati fleke na listu. Može se kombinovati sa žbunjem i patuljastim drvenastim biljkama. Visoke sorte treba posaditi izolovano. Biljka se najčešće sadi u japanskom vrtu, alpinetumima, a može se saditi i u blizini ribnjaka.
Prilikom kupovine japanskih javora treba voditi računa da su to kalemljene vrste. Sorte koje se razmnožavaju iz reznice ne rastu tako bujno. Varijeteti japanskog javora su brojni, ali se mogu svesti na dva tipa – Acer japoicum i Acer palmatum. Prva predstavlja manje drvo koje svojim izgledom podseća na žbun. Listovi su mu režnjeviti, zelenkaste boje, a u jesen jarko crveni. Veoma omiljena sorte su i Acer japonicum „Aconitifolium„ čiji list ima do jedanaest duboko urezanih delova. Nešto manje je urezano lišće ima sorta „Vitifolium“. Obe vrste mogu dostići visinu oko 3m.
Javor se smatra drvetom inteligencije i ima izuzetnu simboliku. Razmnožava se semenom, reznicama u proleće (korišćenjem hormona za oživljavanje).
Ožiljavanje reznicama obavlja se tako što se uzmu reznice sa 4 do 6 listova u rano, ili kasno proleće, (dužine oko 15cm). Mlađe, tvrđe grančice seći ravno, a gornji deo reznice iznad kolenca (pod uglom), kako biste znali šta je vrh, a šta donji deo. Ovlažene krajeve reznice umočiti donjim delom u hormonski prah za ožiljavanje drvenastih biljaka (Rhizopon A). Umesto praha možete upotrebiti i tečni hormon, ali u tom slučaju ne treba umakati kraj reznice u vodu. Tretirati samo kraj svake reznice, odnosno 2cm donjeg dela. Ašovom napravite rov dužine reznica i izaberite mesto na kojem mogu da ostanu bez pomeranja godinu dana. Pospite grub pesak na dnu rova, ukoliko je zemlja glinovita. Zabodite reznice dužine 8-10cm uspravno, tako da kosi rez bude okrenut nagore (iznad zemlje treba da ostane 3 do 5cm vršnog dela reznice). Blago pritisnite zemlju rukama oko reznica da bi se uklonili džepovi vazduha. Obavezno ih prksajte dobrim fungicidom, upotrebite, recimo, Captan. Zalivajte zemlju sa mešavinom fungicida (Previcur H), jer to sprečava pojavu truleži.
(Izvor: Novosti)
