Izvor: Vostok.rs, 16.Avg.2015, 11:05 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanski car zažalio zbog Drugog svetskog rata
16.08.2015. -
Japanski car Akihito izrazio je „duboko žaljenje“ zbog delovanja njegove države u Drugom svetskom ratu.
„Sećajući se naše prošlosti i imajući na umu osećanja dubokog žaljenja u vezi prošlog rata, iskreno se nadam da razaranja nikada neće biti ponovljena“, rekao je Akihito u obraćanju povodom 70. godišnjice predaje Japana.
Japanski mediji su istakli da je ovo prvi put da >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << je car upotrebio reči „duboko žaljenje“ u odnosu na rat, u svom govoru povodom godišnjice završetka Drugog svetskog rata.
Akihito je naglasio i da mir i prosperitet Japana zavise od „neumornog nastojanja ljudi i njihove iskrene želje za mir“.
Premijer Šinzo Abe, koji je takođe govorio na memorijalnoj službi u dvorani „Budokan“ u Tokiju, izbegao je bilo kakvo pominjanje štete koju je agresija Japana izazvala, treću godinu od kako je preuzeo dužnost premijera u decembru 2012.
Umesto toga, obraćajući se dušama nastradalih, Abe im je zahvalio na žrtvi na kojoj su, kako je istakao, izgrađeni mir i prosperitet Japana.
Abe je, međutim, obećao da će se Japan „suočiti sa prošlošću“, uz poruku da se „nikad ne ponovi nesreća rata“.
Japanski premijer se pre ceremonije u „Budokanu“ pomolio i položio venac na groblje neimenovanih palih vojnika.
Ta ceremonija počela je minutom ćutanja u podne u znak sećanja na radio objavu cara Hirohita, oca cara Akihita, o predaji Japana 15. avgusta 1945.
U saopštenju dan ranije, Abe je priznao štetu i patnje nevinih žrtava u Drugom svetskom ratu, ali se nije izvinio žrtvama japanske agresije, što je naišlo na kritike Kine i Južne Koreje.
Japanski premijer nije posetio kontroverzni hram Jasukuni u Tokiju, ali su to učinila dvojica njegovih ministara, kao i grupa od 60 poslanika što je takođe izazvalo osude suseda.
Hram Jasukuni za Seul i Peking predstavlja simbol zločina koje su japanske trupe počinile tokom kolonizacije Korejskog poluostrva (1910—1945) i delimične okupacije Kine (1910—1945).
Izvor: TANJUG
