Izvor: N1 televizija, 14.Nov.2018, 10:51 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanski BDP oštro pao, najviše zbog prirodnih katastrofa
Japanska privreda pala je u trećem tromesečju 1,2 posto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, što je ponajviše posledica prirodnih katastrofa koje su poremetile izvoz i izazvale pad potrošnje.
Prema izveštaju japanske vlade, bruto domaći proizvod (BDP) u proteklom je tromesečju pao više u odnosu na očekivanja analitičara u anketi Rojtersa od jedan posto, a to predstavlja oštri zaokret, s obzirom na to >> Pročitaj celu vest na sajtu N1 televizija << da je u prethodnom kvartalu privredni rast porastao za 3 posto na godišnjem nivou.
U odnosu na prethodni kvartal, kada je poraslo za 0,8 posto na kvartalnoj razini, u trećem je tromesečju japanski BDP skliznuo za 0,3 posto.
To je, kažu analitičari, ponajviše posledica prirodnih katastrofa tekom leta, uključujući snažan potres na severu Japana, velike poplave na zapadu i razorni uragan zbog čega su privremeno bili zatvoreni neki aerodromi.
"Prirodne katastrofe prisilile su potrošače da ostanu kod kuće, a neke su fabrike zaustavile proizvodnju, što je dovelo do usporavanja proizvodne i investicione aktivnosti”, kaže Katsunori Kitakura, strateg u fondu Sumitomo Mitsui Trust Asset Management.
Tako je u proteklom tromesečju izvoz pao za 1,8 posto u odnosu na isto razdoblje prošle godine, što je najveći pad u poslednje tri godine.
Lična potrošnja, koja čini gotovo 60 posto BDP-a, oslabila je u proteklom tromesečju 0,1 posto.
Kapitalne investicije pale su, pak, za 0,2 posto, prvi put nakon dve godine, što je posledica smanjene potrošnje na građevinsku opremu.
"Gledajući ubuduće, ostajemo optimistični, očekujemo rast ekonomije. Premda smo oprezni zbog trgovinskih napetosti između SAD i Kine, globalna ekonomija i dalje solidno raste, pa očekujemo i rast japanskog izvoza”, kaže Katsunori Kitakura.
No, upozorava da bi rast trgovinskih tenzija i jačanje protekcionizma mogli ubuduće potisnuti rast ekonomije.
Trgovinski rat između SAD i Kine mogao bi znatno uticati na Japan, s obzirom na njegovu veliku ulogu u globalnom nabavnom lancu.
Japanska ekonomija, treća po veličini u svetu, gotovo neprestano raste od 2012. godine, zahvaljujući podsticajnim fiskalnim merama vlade Šinza Abea i ekspanzivnoj monetarnoj politici japanske središnje banke.
Nizom mera japanske vlasti podstiču rast ekonomije kako bi sprečile novu stagnaciju i deflaciju, koje su godinama mučile japansku ekonomiju.
Od globalne finansijske krize 2008. godine japanska ekonomija je čak četiri puta zaronila u recesiju, ali brzo se i oporavila.
