Izvor: Politika, 27.Jul.2015, 14:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanska vojska dobija pasoš
Nacrt novog zakona ukida zabranu korišćenja armije van teritorije Japana u trenutku kada su regionalne tenzije visoke zbog pomorske ekspanzije Kine
Uoči 70. godišnjice kapitulacije Japana u Drugom svetskom ratu, premijer Šinzo Abe sprema se da ukine zabranu upotrebe japanske vojske u inostranstvu, uprkos masovnom protestu građana, drastičnom srozavanju rejtinga vlade i nezadovoljstvu makar jednog suseda – Kine. Odnosi Pekinga i Tokija ovih dana su se opet zaoštrili i zbog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << japanskog zahteva da Kina prestane sa izgradnjom platformi u Istočnom kineskom moru, gde između dve zemlje tinja teritorijalni spor, kao i zbog kineskog zahteva da Abe u ime Japana ponovi izvinjenje za ratne zločine.
Mera koja je po okončanju rata zahtevana od Japana da ne bi više mogao ponoviti te zločine, počinjene na tlu Kine i Koreje, bila je i ustavna odredba kojom je vojsci zabranjeno da se angažuje preko granice, već joj je dozvoljeno isključivo da se brani na sopstvenom tlu. Odbrana, ali kolektivna, odnosno zaštita saveznika, i dalje će biti jedini razlog iz kojeg će japanska armija smeti da napusti svoje tlo ako bude usvojen nacrt zakona koji je već podržan u donjem domu nacionalnog parlamenta. Ni u gornjem domu se ne očekuje da će naići na rampu, koja bi se pred njim eventualno mogla podići na ustavnom sudu, ukoliko on odluči da se sukobi s izvršnom vlašću i proglasi taj zakon protivnim najvišem pravnom aktu. Tome se nada najmanje 100.000 građana, koliko ih je zbog predloga zakon već demonstriralo s natpisima „Abe, odlazi”.
Nezadovoljstvo mora da je i šire jer je, prema poslednjem istraživanju javnog mnjenja, čije rezultate prenosi Rojters, podrška Abeovom kabinetu pala na 37,7 procenata, čitavih 10 odsto manje nego što je bila pre podnošenja nacrta zakona koji „daje pasoš” japanskoj vojsci. Sudeći prema istom ispitivanju, Abeom je sada nezadovoljno nešto malo više od polovine Japanaca. Suočen s nikad većim otporom javnosti, premijer je izjavio da su ti procenti verovatno rezultat nerazumevanja predloga zakona, da greše oni koji ga nazivaju ratnim zakonom i povezuju s regrutacijom, te da će on pre umanjiti rizik od rata nego što će ga povećati.
To nije ubedilo Kinu, koja je poručila da taj nacrt dovodi u pitanje poratnu obavezanost Japana na „put mirnog razvoja” i da je u njemu prenaglašena kineska vojna pretnja. Kao potvrda nove čvrstine japanskog pristupa regionalnim odnosima, iz Tokija je odmah potom stigao još jedan nacrt – godišnjeg izveštaja ministarstva odbrane. On sadrži i fotografije veštačkih ostrva koje Peking pravi u Južnom kineskom moru, na ogorčenje nekoliko okolnih zemalja koje polažu pravo na teritoriju u tim vodama. Među njima nije i Japan, ali se on s Kinom hronično raspravlja oko delova Istočnog kineskog mora, gde Peking takođe podiže svoje objekte, platforme za istraživanje nafte i gasa. Po objavljivanju izveštaja Japan je pozvao Kinu da obustavi izgradnju tih objekata, na šta je usledio odgovor koji je takvo povlačenje apsolutno isključio.
Pobadanje zastavica u vodi dva mora seli se i na jedan okean, Indijski, nad kojim se za dominaciju bore Indijci i Kinezi. Indija je na svoju stranu privukla i Japan, koji će se, prema nezvaničnim informacijama koje prenosi Rojters, pridružiti mornaričkim vežbama Indije u Amerike u tom okeanu. Poslednjeg puta kada je Nju Delhi tu izvodio vežbe i s ostalim vojskama, osim s američkom, Kina je žestoko protestovala. Ali, kako je Peking počeo da se širi i u tim vodama, indijski premijer Modi se očevidno odlučio za tvrđu igru, u kojoj je stari kineski rival Japan savršen partner. Indija se ionako osetila ugroženom zbližavanjem Kine i Pakistana, koji su pre nekoliko meseci sklopili ugovor o izgradnji luke i drumova vrednih 46 milijardi dolara, koji će predstavljati deo novog Puta svile.
U takvoj atmosferi, sve je manje zamislivo da Abe, kao što od njega zahteva Kina, još jednom ponudi izvinjenje za ratne zločine svojih sunarodnika pre 70 godina. Abe je ranije nagoveštavao da je za njega dovoljna molba za oproštaj koju je na 50. godišnjicu okončanja rata uputio njegov prethodnik Tomiči Murajama, kao i da će se na jubilej ograničiti na to da opet izrazi žaljenje zbog japanskih zlodela. I u tom stavu Abe je na suprotnoj strani od većine Japanaca: 67 procenata njih, prema istraživanju novinske agencije Kjodo, smatra da bi on trebalo da se izvini.
Umesto Abea, izvinjenje u svoje ime planira da uputi građevinska kompanija „Micubiši”, koja je za vreme rata prinudno koristila Kineze kao radnike. Izvinjenje će pratiti i opipljiviji gest – nadoknada od ukupno 60 miliona dolara za 3.765 osoba, odnosno po 16.000 dolara svakome. To će, kako navodi agencija Kjodo, biti prvi put da neka japanska firma nudi izvinjenje i obeštećenje kineskim ratnim žrtvama.
