Izvor: Press, 04.Jun.2015, 13:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanska pomoć za sanaciju rudarskog otpada u Boru
U Boru i okolini, u kome radi najveći metalični rudnik u Srbiji postoji oko milijardu tona rudarskog otpada, a od danas će uz pomoć Vlade Japana početi projekat snimanja, tretmana i sanacije tog otpada, što će doprineti zaštiti zdravlja ljudi i unapredijenju stanje životne sredine u Boru.
"Iz rudnika u RTB Boru svakodnevno otiču plave, žute i crvene kisele rudarske vode, koje su opasne >> Pročitaj celu vest na sajtu Press << za zdravlje ljudi. Taj otpad sadrži metale i tek posle detaljnog istraživanja, koje će biti sprovedeno u okviru projekta sa Japanom, tačno će se znati koliko je taj otpad opasan za zdravlje ljudi," rekao je izvršni direktor Istituta za rudarstvo i metalurgiju Zoran Stevanović. On je naveo da je taj projekat vredan 5,6 miliona dolara i da će se sprovoditi iz donacije Vlade Japana, uz učešće domaćih sredstava od oko 800.000 dolara. Posao će se, kako je najavio, realizovati narednih pet godina, do 2020. godine, uz učešće srpskih i japanskih stručnjaka. Stevanović je precizirao da će prvo biti definisani zagađivači i mogućnosti korišćenja najnaprednijih tehnologija za saniranje rudarskog otpada u Boru, a potom je planirano i formiranje integrisanog sistema praćenja životne sredine za okolinu Bora. U početku će biti sprovedena terenska istraživanja okoline Bora do sliva Dunava od oko 5.000 kilometara kvadratnih površine sa dva iznajmljena satelita, naveo je on i dodao da će na taj način biti precizno definisano šta je tačno odloženo u rudarskom otpadu, kakvog je kvaliteta i da li može da se podvrgne tehnološkom postupku radi zaštite životne sredine. Cilj je da se iskoristi sve što je moguće iz rudarskog otpada u različitim industrijama, kao što je industrija cementa, a da se ostatak prečisti i bezbedno odloži, ukazao je Stevanović. Stevanović je ukazao da Japanci imaju veliko iskustvo i modernu tehnologiju za sanaciju rudarskog otpada i da su na najdegradiranijim površinama napravili zelene površine i muzeje. Sredstva za realizaciju projekta u Boru će se odobravati preko Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA), nosilac projekta je Institut za rudarsto i metalurgiju iz Bora, a na projektu će biti angažovani stručnjaci i oprema Japanske svemirske agencije, kao i stručnjaci jednog od japanskih univerziteta. Stevanović je dodao da je moguće i da tokom realizacije projekta dođe i do bilateralni razgovora i saradnje dve zemlje u oblasti rudarstva, jer je Japan zaisnteresovan da ulaže u Srbiji. Realizacija ovog projekta uz podršku Japana je od velikog značaja za unapređenje zaštite životne sredine u Srbiji, posebno kada se ima u vidu da je, zbog nivoa zagađenosti, Bor još 2002. godine definisan kao jedna od ekoloških "crnih tačaka" u Srbiji, istakao je Aleksandar Vesić, iz Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine. On je ukazao da je rešavanje problema rudarskog otpada u Boru, uz sprovođenje politike održivog razvoja i otvaranje "zelenih radnih mesta" veoma važno za ekonomski razvoj Srbije. Ministar u ambasadi Japana u Beogradu Masairo Suga je kazao da je ovaj projekat veoma važan jer se fokusira na zaštitu životne sredine, ali i da generalno doprinosi unapređenju ekonomske saradnje između Srbije i Japana. Savetnik u Ministarstvu rudarstva i energetike Siniša Tanacković ukazao je na značaj održivog razvoja rudarstva u Srbiji, uz vođenje računa o zaštiti životne sredine i naveo da, iako je poslednjih godina opala proizvodnja, ta privredna grana doprinosi sa 18 odsto u ukupnom izvozu iz Srbije. On je ukazao na dobru saradnju sa Japanom u oblasti rudarstva još od 2006. godine, od kada su realizovana dva projekta, uz dananas najavljeni treći, koji je najkompleksniji, a u okviru njih je do sada formiran master plan razvoja rudarstva u Srbiji, podrška razvoju geoloških istraživanja i formiranje baze podataka za borski rudnik. Takumi Uešima iz JICA-e je istakao da ova agencija u Srbiji očekuje saradnju sa dosta institucija na pomenutom projektu i da bi to mogao da bude model koji bi mogle da iskoriste i neke druge zemlje u zaštiti životne sredine. On je podsetio da je JICA jedna od najvažnijih institucija preko koje se pruža zvanična pomoć Japana zemljama u razvoju, tako što ova agencija dodeljuje zajmove, investira pod povoljnim uslovima, ali i pruža tehničku pomoć i donacije.
