Izvor: RTS, 11.Jul.2014, 11:28 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Japanci grade reaktor u Bugarskoj
Japanska kompanija "Tošiba" dobila je narudžbinu od bugarske vlade da izgradi nuklearni reaktor u centrali "Kozloduj" na Dunavu, nedaleko od Srbije, javljaju japanski mediji. Uprkos nesreći u Fukušimi, japanske nuklearne kompanije osvajaju sve veći deo primamljivog finansijskog kolača na svetskom tržištu nuklearne tehnologije i grade dominantan položaj u istočnoj i srednjoj Evropi.
Japanska kompanija "Tošiba" izgradiće nuklearni reaktor u Bugarskoj vredan oko pet milijardi >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << dolara, javili su japanski mediji.
Reaktor će biti konstruisan u nuklearnoj centrali "Kozloduj" na Dunavu, i imaće snagu od 1.100 do 1.200 megavata.
Izvođač radova biće poznata američka kompanija "Vestinghaus" koja se sada nalazi u vlasništvu "Tošibe", a eksploatacija reaktora trebalo bi da počne 2025. godine, piše japanski list Nikkei.
Pregovori o izgradnji tog reaktora počeli su prošle godine, nakon što je bugarska vlada odustala od izgradnje nove nuklearne centrale u mestu Belene i nakon što je u toj zemlji održan referendum o korišćenju nuklearne energije.
Samo 20 odsto registrovanih bugarskih birača izašlo je na taj referendum u januaru 2013, a 60 posto njih se izjasnilo za korišćenje nuklearne energije, uprkos dobro poznatim posledicama nuklearnog incidenta u "Fukušimi" i sećanju na katastrofu u Černobilju, uglavnom zbog problema u snabdevanju strujom i teškoća sa grejanjem tokom zime.
U velikoj centrali "Kozloduj", koja se nalazi na granici sa Rumunijom i nedaleko od Srbije, trenutno rade dva reaktora, dok su četiri zatvorena na zahtev Evropske komisije zbog strahovanja za njihovu bezbednost pred ulazak Bugarske u Evropsku uniju 2007. godine. Prva dva reaktora u toj centrali, koji su prestali da rade 2004, u izveštaju američke vlade iz polovine devedesetih, bili su svrstani u deset najopasnijih na svetu.
Spas u inostranstvu
Japanski projektanti nuklearnih centrala i konstruktori reaktora "Tošiba", "Hitači" i "Micubiši" intezivirali su svoje aktivnosti u inostranstvu nakon nuklearne nesreće u Fukušimi u martu 2011., jer je usled protivljenja šire javnosti i lokalnih uprava, njima onemogućeno poslovanje u sopstvenoj zemlji.
U Japanu trenutno ne radi nijedan od 50 funkcionalnih nuklearnih reaktora, uprkos tome što već dugo traje ispitivanje njihove bezbednosti i rad na unapređenju njihove sigurnosti. Napori centralne vlade, koja želi da oživi nuklearnu industriju kako bi umanjila ogromne troškove države i privrede za uvoz prirodnog gasa i uglja i održavanje neuposlenih nuklearnih centrala, još uvek nisu urodili plodom mada je već proteklo godinu i po dana od njenog ustoličenja.
Japanski proizvođači nuklearnih reaktora i vlada zato traže partnere u inostranstvu da bi spasili ovu granu industrije od propadanja. Micubiši je već uspeo da se nametne kao vođa koncerna koji će graditi nuklearnu centralu vrednu 22 milijarde dolara u Turskoj, a Hitači, koji je prošle godine obezbedio ugovore za izgradnju dve nuklearke u Velikoj Britaniji, je i pred potpisivanjem ugovora o izgradnji novog reaktora u Litvaniji.
Tokom sastanka sa liderima Poljske, Češke, Slovačke i Mađarske u junu prošle godine japanski premijer Šinzo Abe pozvao je svoje sagovornike na čvršće povezivanje u oblasti energetske politike i ponudio im kupovinu japanske nuklearne tehnologije, što je od naročitog značaja za Poljsku koja planira izgradnju nuklearke u narednih deset godina.
Tako se Japan sada nameće kao lider na nuklearnom tržištu u srednjoj i istočnoj Evropi koje je u prošlosti kontrolisao Sovjetski Savez.
Početak japanske dominacije svetskim tržištem?
"Tošiba", koja je primila narudžbinu bugarske vlade za novi reaktor u Kozloduju, je 2006. godine za 5,4 milijardi dolara otkupila američki "Vestinghaus". "Tošiba" procenjuje da će njen štab u Japanu i podružnica "Vestinghaus" u SAD zajedno do sledeće godine ukupno primiti čak 39 narudžbina za nove reaktore, jer su posledice globalnog zagrevanja i tražnja za strujom sve veće, dok razvoj tehnologija za efikasnu i jeftinu eksploataciju ekološki manje štetnih izvora energije kasni.
Sa obzirom i da je nuklearna komponenta poslovne "grupe Hitači" spojena sa američkim "Dženeral Elektrikom" u zajedničku firmu 2007. godine, a Nemačka objavila plan o odricanju od korišćena nuklearne energije do 2023, Amerikanci, Britanci i Nemci više nisu rivali Japancima na tržištu nuklearne tehnologije.
Kao globalni takmaci Japanaca u toj oblasti ostaju samo Rusi, Francuzi i Južnokoreanci, ali su japanske kompanije te protivnike potpuno potukle ili gurnule u drugi plan kao izvođače manjeg dela radova na tenderima u Turskoj, Bugarskoj i Litvaniji.
Razlog za ovaj uspeh Japanaca treba tražiti ne samo u činjenici da je tehnologija koju sada poseduju mnogo naprednija i bezbednija od one koja je ugrađena u nuklearnu centralu "Fukušima 1", koja građena početkom sedamdesetih, već i u aktivnim naporima japanske vlade, te činjenici da korišćenje japanske tehnologije nema političke implikacije za države poput Litvanije, Poljske i Bugarske koje strepe od prekomerne energetske i tehnološke zavisnosti od Rusije.
