Izvor: S media, 15.Okt.2011, 11:20   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Japan: Roboti koji razmišljaju

Roboti koji rešavaju probleme kao ljudi zvuči kao naučna fantastika, ali jedan naučnik iz Japana pokušava da to sprovede u stvarnost. Roboti će na osnovu ranijih doživljaja pokušavati da reše probleme i na taj način razvijati "intelektualne sposobnosti".

Roboti mogu da uče na osnovu onoga što su dživeli ranije i rešavaju probleme poput ljudi - zvuči kao naučna fantastika, ali japanski naučnik Osamu >> Pročitaj celu vest na sajtu S media << Hasegava upravo pokušava da napravi takve robote koji će izvršavati zadatke za koje nisu programirani.

Profesor Hasegava sa tokijskog Instituta tehnologije razvio je sistem koji omogućava robotima da posmatraju svoje okruženje i istražuju Internet, omogućavajući im da "razmišljaju" kako da na najbolji način reše određeni problem.

"Roboti su dobri za izvršavanje zadataka za koje su programirani, ali oni znaju malo o ''realnom svetu'' u kome živimo mi ljudi", izjavio je Hasegava za AFP.

"Naš projekat je pokušaj da izgradimo most između robota i realnog sveta", dodao je on.

Ubrzana robotizacija Amerike

Roboti će imati čulo dodira

Roboti razvijaju sopstveni jezik

Samoorganizujuća inkrementalna nervna mreža ili SOINN je algoritam koji omogućava robotima da koriste ono što već znaju da bi zaključili kako da izvrše zadatke koji su postavljeni pred njima.

Ako takvoj mašini kažete, na primer, da donese vodu, onda će, kako je to pokazao eksperiment izveden u laboratoriji, mašina početi da razlaže taj zadatak u seriju veština koje je prethodno naučila - držanje čaše, držanje flaše, sipanje vode iz flaše, spuštanje čaše.

Mašina na SOINN "pogon" traži pomoć kada je suočena sa zadatkom koji je iznad njenih mogućnosti i skladišti informacije da bi ih upotrebila za izvršavanje zadataka u budućnosti.

Hasegavin tim pokušava da stvori mašinu koja će biti u stanju i da izvrši određeni zadatak preko onlajn pretraživača.

Poput ljudi, sistem, takođe, može da izbaci "buku", odnosno nevažne informacije koje bi mogle da izazovu konfuziju.

Proces je sličan načinu na koji ljudi vode konverzaciju sa saputnicima u vozu ignorišući ljude oko sebe ili procesu identifikacije objekta pod ražlicitim osvetljenjem ili iz različitih uglova, objasnio je Hasegava.

Hasegava se nada da bi SOINN mogao jednoga dana da ostvari praktične rezultate, na primer, u regulisanju rada semafora kako bi se smanjile saobraćajne gužve.

(Tanjug)

Nastavak na S media...