Izvor: B92, 18.Jun.2023, 12:07

Japan: Izmena zakonske definicije silovanja, podignuta starosnu granica za stupanje u seksualne odnose

Promenjeni su zakoni kojima se definiše silovanje i starosna granica za dobrovoljno stupanje u seksualne odnose, posle negodovanja javnosti zbog oslobađajućih presuda za silovanje.

Japan je usvojio zakone kojima se menja definicija silovanja i podiže starosna granica za dobrovoljne stupanje u seksualne odnose, u do sada neviđenoj reformi zakona o seksualnim zločinima.

Definicija silovanja proširena je >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << na "nedobrovoljni seksualni odnos" sa prethodno "nasilnog seksualnog odnosa", čime je Japan uskladio zakonsku terminologiju sa drugim zemljama.

Starosna granica za dobrovoljno stupanje u seksualne odnose je podignuta sa svega 13, na 16 godina.

Pređašnji zakoni nisu štitili one koji su prisiljavani na seks i odvraćali su žrtve od prijavljivanja takvih napada, tvrde kritičari.

Ti zakoni su dovodili i do nedoslednih sudskih odluka, što je podstaklo na poziv za promene.

Ovaj potez je usledio posle više oslobađajućih presuda optuženima za silovanje 2019. godine, što je izazvalo opšte nezadovoljstvo u zemlji i pokrenulo nacionalnu kampanju protiv seksualnog nasilja poznatu kao Flauer demo (Flower Demo).

Jedanaestog dana svakog meseca od aprila 2019. godine, aktivisti se okupljaju u čitavom Japanu da zahtevaju pravdu i iskažu solidarnost sa žrtvama seksualnih napada.

Ipak, neke aktivistkinje su rekle za BBC da pravne reforme rešavaju samo deo problema.

Moraju da se menjaju "izvitoperene ideje" o seksu i dobrovoljnom pristanku koje su istrajavale generacijama, kaže Kazuko Ito, potpredsednica tokijskog Hjuman rajts nau (Human Rights Now), organizacije koja se bavi ljudskim pravima.

Žrtve seksualnog nasilja koje izađu u javnost, takođe, često dobijaju pretnje i ružne komentare na internetu.

Čak i kad bi se reforme sprovele, žrtve moraju da se osećaju osnaženo da prijave napade, tvrde aktivisti.

U Japanu, žrtve seksualnog nasilja često oklevaju da prijave zločine zbog stigme i osećaja sramote.

Vladino istraživanje javnog mnjenja iz 2021. godine pokazalo je da napad prijavljuje samo oko šest odsto žena i muškaraca, dok polovina anketiranih žena smatra da ne mogu to da učine zbog "sramote".

"Učenje i obrazovanje na državnom nivou su ključni da bi ova norma postala sastavni deo društva.

"To je jedini način da se spreči seksualno nasilje, kao i da se okonča praksa nekažnjivosti", kaže Ito.

Sakura Kamitani, advokatica i borkinja za ljudska prava, kaže za BBC da bi Japan trebalo da ponudi više finansijske i psihološke pomoći žrtvama seksualnog nasilja.

Napadači, takođe, moraju da dobiju pomoć da bi se sprečilo ponavljanje zločina, dodaje ona.

Tesa Vong, BBC Njuz

Najveća i najznačajnija promena u zakonu je ona kojom se menja definicija silovanja sa "nasilnog seksualnog odnosa" na "nedobrovoljni seksualni odnos".

Time se delotvorno daje pravni prostor dobrovoljnom pristanku, u društvu u kom se ovaj koncept i dalje vrlo slabo razume.

Aktivisti tvrde da je uska definicija toga u Japanu dovela do još užih tumačenja zakona među tužiocima i sudijama.

Na taj način je postavljen neverovatno visok prag za ostvarivanje pravde, što je negovalo sumnjičavost koja odvraća žrtve od prijavljivanja napada.

BBC otkriva ko seksualno napastvuje i snima žene u Istočnoj Aziji:

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na bbcnasrpskom@bbc.co.uk

Izvor: BBC News na srpskom

Nastavak na B92...