Izvor: Politika, 02.Apr.2010, 23:38 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jaja u „papirnom odelu”
Branka Pavićević je oduševljena Japanom i tehnikom ukrašavanja koju je tamo videla, pa uvek pred Uskrs činiju napuni neobičnim kreacijama
Dok se spremala za povratak iz Tokija kući u Beograd, Branka Pavićević je vrlo brižljivo u jednu kutiju spakovala i neobična šarena jaja. Sa ostalim pokućstvom, zbog preseljenja nakon diplomatske službe svog supruga, u takozvanim kontejnerima i jaja su „prešla” kilometre i kilometre do naših krajeva.
Još desetak >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << komada ih je ostalo iz te prve zbirke, s obzirom na to da su Pavićevići stigli iz Japana 1998. posle pet godina provedenih u ovoj dalekoj zemlji. Uvek pred Uskrs ova maštovita žena obnovi zalihe ukrašenih rukotvorina. Na Dalekom istoku Branka je prvi put videla kutije i jaja ukrašena „vaši” tehnikom, koja podrazumeva oblaganje posebnim papirom.
− S tim što ja radim sa pravom ljuskom, pošto jaje prvo ispraznim. Probušim vrh i dno jajeta, da rupica bude vrlo mala, nekoliko milimetara, a onda kroz nju izađu belance i žumance. Potom jaja ukrašavamna tradicionalni način, koji se primenjuje i u izradi čestitki, pakovanja, dekorativnih kutija, kolaža, zmajeva, svuda gde neko poželi svetli i živ dizajn – ističe Branka Pavićević.
Jaje se lagano obloži hartijom koja se natapa posebnim skrobnim lepkom. Ponekad u te svrhe posluži i papirna salveta, dodaje naša sagovornica. Vrlo je bitno da se pažljivo istiskuju mehurići i suvišni lepak, a da se pri tom „tapete” po ljusci ne pocepaju i ne oštete. Kada se osuši ukrasni sloj, na red dolazi lakiranje, opet posebnim lakom koji nema jak miris, i za kraj sledi – sušenje.
− Najbolje se radi sa belim jajima, mada me na pijaci redovno prodavci upozore da je ta ljuska slaba i da je bolje da uzmem ona žućkasta jaja, misleći da ću da ih kuvam i bojim za Uskrs klasičnim bojama iz kesice – navodi Branka Pavićević.
− Ovu tehniku ukrašavanja prvi put sam videla u u diplomatskom klubu gde su se družile žene diplomata na službi u Japanu. Lepota te tehnike zapravo je u neobičnom dezenu papira, originalnosti. Bude tu cvetnih motiva, geometrije. Prošla sam jedan kraći kurs koji je u tom klubu organizovan da bi jaja bila prodata u humanitarne svrhe. Meni se to svidelo i kasnije sam radila za sebe − objašnjava Branka.
Kada se vratila u Beograd, kaže, uvek pred Uskrs, uobičajila je da sedne i papirom i lepkom ukrasi na desetine jaja, uglavnom noću („Pa onda kasnim obavezno na posao!”), kojima napuni činiju i stavi je na sto kao ukras, tako da neki gosti polazeći kući dobiju i vrlo originalan poklon. Branka skuva i oboji na tradicionalni način još jaja, naravno obavezno i čuvarkuću. Ćerke Marina i Marija uvek strogo odmere njene jajolike kreacije, ali je redovno ohrabruju da ih ukrasi još više, još...
Koliko vremena iziskuje jedno jaje, interesujemo se. Kaže da je stotinak komada, koliko ih je bilo u velikoj činiji, uradila za dve nedelje.
− Najduže traje priprema za ukrašavanje, dakle ono pražnjenje i sušenje ljuske. Veština oblaganja papira oko jajeta ne traje dugo kao ni sušenje posle toga. Uglavnom, taj blagi lak, papir i lepak sam donela iz Japana, jer nisam sigurna da bih to sve ovde pronašla. Lak štiti jaje od vlage i prašine – objašnjava Branka Pavićević.
− Mnogo je onih koji traže da im prodam jaja, jer, kažu, glupo je da ulažem trud u njih da bih samo poklanjala. Nisam ih izlagala u galerijama jer bih morala da budem član likovnog ili udruženja primenjenih umetnika, a ja to nisam, jer sam završila medicinsku školu, smer za laborantskog tehničara, i radim na Veterinarskom fakultetu. Mada sam se tokom školovanja vrlo često pojavljivala na takmičenjima sa svojim vajarskim radovima, mozaicima, vitražima i slikama – rado se seća naša sagovornica.
Japan je zemlja u kojoj se Branka „pronašla”, Tokio joj je odgovarao po energiji, neverovatnim idejama koje je videla, oduševljena je ljudima, njihovim razmišljanjima.
− Možda ih je teško razumeti, ali kada ih jednom shvatiš zavoliš ih kao ja. Osvojila me je njihova jednostavnost. Diskretni su, ne govore direktno šta misle jer je to za njih nepristojno, ali znaju da pohvale. Vole kada je neko neobičan, kreativan, poseban. Kada vide nečiji talenat, hrabre ga, bodre, umeju da nagrade – objašnjava Branka.
Zato i ne čudi da je slikala akvarele i temperama dočaravala tradicionalne japanske motive, ptice, neobično cveće. Čak su joj i školjke služile kao podloga za slikanje.
R. Popović
[objavljeno: 03/04/2010]
.jpg)
