Izvor: Glas javnosti, 27.Avg.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Jadranka do Tokija
Čuvena sarajevska kantautorka Jadranka Stojaković nakon dugogodišnje pauze održaće koncerte u Podgorici i Beogradu 4, odnosno 12. septembra (SKC).
- Na koncertima u Podgorici i Beogradu sviraću miks pesama, onih iz jugoslovenskih vremena, ali i onih nastalih u Japanu, i to na više jezika - rekla je Jadranka i uz osmeh dodala: „Dešavalo mi se na koncertima u Sarajevu da usled dugogodišnjeg odsustva sa jugoslovenskih prostora i stalne upotrebe japanskog jezika zaboravim >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << tekst svojih starih pesama na našem jeziku, zbog čega je publika morala da mi priskače u pomoć“.
Jadranka Stojaković (58) započela je da nastupa kao izvođač u ranoj mladosti u Nemačkoj, da bi po povratku u zemlju 1971. počela da komponuje za „Kamerni teatar 55“, a zatim i Radio-televiziju Sarajevo. Potom su usledili prvi kontakti sa našim diskografskim kućama, nastupi na domaćim festivalima i Evrosongu u Dablinu, saradnja sa grupom „Bijelo dugme“ (pesme „Ima neka tajna veza“, „Čekala sam“), te objavljivanje svim Jugoslovenima poznatih hitova „Sve smo mogli mi“ i „Što te nema“, koji su nastali u saradnji sa Rajkom Dujmićem iz tada izuzetno popularne grupe „Novi fosili“.
Jedna od omiljenih Titovih pevačica, Jadranka je svirala na rođendanima pokojnog jugoslovenskog predsednika u Beogradu i nastupala na priredbama tokom Titove posete Bugojnu i drugim bosanskim gradovima. Zimske olimpijske igre u Sarajevu 1984. godine, za koje je i komponovala muziku, imale su presudan uticaj na karijeru ove maštovite i kreativne autorke. Uz druge jugoslovenske muzičare, ona je na velikoj hladnoći svakodnevno svirala uživo tokom dodele medalja, a kasete sa njenom muzikom deljene su gostima iz inostranstva. Jedan japanski novinar je tu traku odneo u svoju zemlju i predao je poznatoj diskografskoj kući Tošiba-EMI.
Japanski menadžeri su posle dodatnog demo materijala pozvali Jadranku da nastavi karijeru u njihovoj zemlji, što je ona i prihvatila 1988. i to sa oduševljenjem jer su je od ranije privlačili filmovi režisera Akire Kurosave i tradicionalne japanske umetničke forme kao što su ukijoe slikarstvo i haiku pesme. Počeci Jadrankinog stvaralaštva u Japanu bili su izuzetno neobični, ali i teški: „Meni je u Japanu rečeno da su putevi za predstavljanje autora iz manjih i Japancima relativno nepoznatih zemalja ograničeni i da, pošto ja dolazim iz komunističke zemlje, ne preostaje ništa drugo nego da se promocija mojih pesama izvrši uz pomoć Komunističke partije Japana, za koju tada nisam ni znala da postoji“.
Tako je Jadranka, koja je uspela da sklopi četvorogodišnji ugovor sa gigantom muzičke industrije Tošiba-EMI, najpre nastupila na muzičkom festivalu u organizaciji Japanske komunističke partije. Pripremajući albume za tu diskografsku kuću, međutim, Jadranka se suočila sa komercijalističkim zahtevima za upotrebom električnih instrumenata i prilagođavanjem svoje muzike tadašnjim trendovima koji su favorizovali pop i disko muziku, uz veliku upotrebu mašina.
Govoreći o razlozima razlaza sa kompanijom Tošiba-EMI Jadranka, koju krasi energija i dobar humor, rekla je: „Tošiba je htela je da od mene da napravi Ofra Hazu, što je donekle i uspela, ali se ceo pristup završio neuspehom jer je (svetski poznata izraelska zvezda) Ofra tada bila živa“. Početak rata u SFRJ i sukobi u Sarajevu dali su ideju japanskim diskografima da Jadranku predstave kao tragičnu muzu iz ratom razorene zemlje, ali je ona odbila ove pokušaje manipulacije jugoslovenskom nesrećom i odlučila se za manju, alternativnu diskografsku kuću, koja joj je dala slobodu da komponuje i mogućnost da vrši kreativne eksperimente, kao što su obrade jugoslovenske etno i tradicionalne japanske muzike.
Od tada ona je održala više stotina koncerata u Japanu na kojima, osim na našem i japanskom jeziku, peva i na engleskom i italijanskom, te svira gitaru i saz.
Jadranka Stojaković, koja je diplomirala na Likovnoj akademiji u Sarajevu i pohađala studije filozofije i psihologije, trenutno komponuje muziku za japanske televizije, naročito dokumentarni, istorijski i dramski program državne televizije NHK, te sarađuje sa više istaknutih japanskih muzičara i producenata kao što su Masakacu Takagi, Rjuići Sakamoto, Nacuki Kido i Miva Inaba.
Jadrankine koncerte prate i video materijali koji između ostalog sadrže i njena sopstvena likovna dela poput crteža, slika i kolaža. Ona je u Japanu održala više izložbi, a njena likovna dela našla su se na razglednicama velike japanske korporacije „Sumitomo“ i međunarodnih nevladinih organizacija. Jadranka je u Japanu do sada objavila sedam albuma i pet singlova. Osvrćući se na svoju dugu i bogatu muzičku karijeru Jadranka Stojaković je u svom karakterističnom, humorističnom stilu rekla: „Ja sam 40 godina na estradi, a ta reč dolazi od glagola ‘stradati’.“
Pogledaj vesti o: Japan
