Izvor: RTS, 28.Avg.2012, 08:49 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Između radijacije i eksploatacije
Posao radnika na sanaciji nuklearne centrale "Fukušima 1" fizički je izuzetno naporan. Od njih se neretko traži i da se svesno izlažu većim rizicima. Bilo je i zahteva da u džepu sa dozimetrom nose pločice od olova koje ne propuštaju zračenje, kako bi se umanjila količina radijacije koja se očitava na tim uređajima.
Pedeset sedmogodišnji radnik koji je učestvovao u postavljanju rezervoara za odlaganje kontaminirane vode u krugu teško oštećene nuklearne centrale >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << "Fukušima 1" preminuo je protekle nedelje od srčanog udara. On je peta žrtva teških uslova za rad u tom postrojenju od izbijanja nuklearne krize 11. marta prošle godine.
Taj nesrećni slučaj skrenuo je pažnju medija u Japanu na uslove u kojima radi osoblje centrale i na nemali broj kontroverzi u vezi sa ponašanjem njihovih poslodavaca.
Oko 3.000 radnika trenutno je angažovano na saniranju posledica eksplozija u reaktorima "Fukušime 1", koje su se desile neposredno nakon što je severoistok Japana pogodio veliki cunami prouzrokovan snažnim zemljotresom.
Međutim, samo oko deset odsto njih su zaposleni Tokijske elektroprivrede (TEPKO), vlasnika nuklearne centrale, koja je prošle godine zapretila opstanku japanske nacije.
Preostalo ljudstvo je iz redova proizvođača nuklearnih reaktora "Tošibe" i "Hitačija", proizvođača električne opreme koja se koristi u centrali, ali i iz firmi izvođača i podizvođača građevinskih radova čije su mušterije nuklearne centrale, te iz manjih, specijalizovanih kompanija pod okriljem TEPKO-a.
Nemali broj tih radnika zapravo su honorarci, koje pod ugovorom drže male agencije specijalizovane za pronalaženje i slanje privremene radne snage. Njih, pak, angažuje neka od pomenutih građevinskih ili elektronskih kompanija, koje upošljava TEPKO da izvrše konkretne radove na uklanjanju ruševina, povezivanju električnog napajanja, postavljanju dovodnih i odvodnih cevi.
Honorarni radnici pod pritiskom
Honorarni radnici se, usled nedostatka druge vrste posla i činjenice da su zamenjivi, stalno nalaze pod pritiskom da ne postavljaju pitanja u vezi sa svojom bezbednošću, a od njih se čak i traži da se svesno izlažu većim rizicima, odnosno krše standarde sigurnosti.
Tako je pre nekoliko meseci u javnost procurela vest da je jedna od firmi angažovanih na saniranju nuklearke tražila od svojih radnika da lažu pri podnošenju izveštaja o količini radijacije kojoj su bili izloženi, kako bi mogli duže da ostanu na dužnosti u centrali.
Nedavno je izbio i skandal u vezi nameštanja dozimetara koje nose radnici. Naime, radnici firme "Bild ap" iz prefekture Fukušima posvedočili su japanskom dnevniku Asahi da su nadređeni pokušali da ih prinude da u džepu sa dozimetrom nose pločice od olova koje ne propuštaju zračenje, kako bi se umanjila količina radijacije koja se očitava na tim uređajima.
Po trenutno važećim propisima radnici koji prime ukupnu dozu zračenja od 50 milisilvetra moraju biti udaljeni iz centrale i ne smeju raditi narednih nekoliko godina, s obzirom na to da maksimalna dozvoljena doza za radnike u nuklearnim centralama za period od pet godina iznosi 100 milisilverta.
Rukovodioci "Bild apa" u tome su videli ograničenje profita, pa su preteći da će ih otpustiti i otežati im buduće zapošljavanje, pokušali da svoje radnike privole na rizičnije izlaganje zračenju. U tome su i delimično uspeli, jer je devet radnika popustilo pred pretnjama. Oni su radili tri sata sa dozimetrima prekrivenim olovom na izolaciji električnih instalacija.
Kompaniju "Bild ap", kao podizvođača angažovao je "Tokio Enerdži Sistems," izvođač radova kome je taj posao poverio TEPKO.
Pravnici i novinari u Japanu upozoravaju da je ovakva, komplikovana struktura zapošljavanja idealna za TEPKO, glavnog krivca za katastrofu u Fukušimi, zbog izbegavanja tužbi za izlaganje prevelikim dozama radijacije i za povrede na radu, budući da se odgovornost može prebaciti na izvođače i podizvođače.
Inače, studije u Severnoj Americi pokazuju da su medicinski pacijenti koji idu na snimanja rentgenom i skenerom prosečno izloženi radijaciji od 2 do 2,5 milisilverta godišnje, dok samo jedan ili dva od 1.000 pacijenata godišnje primi dozu od preko 50 milisilverta.
Poređenja radi, smatra se da jednokratno izlaganje jakom zračenju od oko 250 milisilverta izaziva simptome kao što su mučnina i gubitak apetita, oštećenje koštane srži, limfnih čvorova i pankreasa, dok nivoi od 1.000 do 3.000 milisilverta prouzrukuju guljenje kože, krvarenje, sterilitet, pa i smrt u roku od nekoliko dana ili nedelja.
Efekti dugoročnog konstantnog izlaganja umerenim dozama zračenja, kako je to slučaj sa radnicima u Fukušimi, međutim nisu poznati tako detaljno.
Za sad bez smrti od radijacije
Prema saopštenju Tokijske Elektroprivrede, nijedan od pet nastradalih radnika u "Fukušimi 1" do sada nije izgubio život usled prevelike doze zračenja. Oni su uglavnom žrtve kardiovaskularnih poremećaja, koje je prouzrokovao naporni rad po velikim vrućinama, pod gas maskom i u zaštitnom kombinezonu.
Takođe, dva radnika koja su izašla na teren da izvrše popravke nakon udara zemljotresa prošle godine, udavila su se u poslednjem naletu cunamija.
Ipak, japanski mediji izveštavaju da je u danima nakon nailaska cunamija nešto više od 30 radnika centrale, pa i jedan broj vatrogasaca, izložen dozama koje bi mogle da u narednih nekoliko godina dovedu do pojave malignih oboljenja.
U trenutku nailaska velikog cunamija u krugu centrale "Fukušima 1" radilo je 800 ljudi. Nakon dve manje eksplozije u reaktorima 1 i 3, u uslovima kada je pretila još veća opasnost od reaktora broj 2, evakuisano je 750 zaposlenih, što je tada izazvalo veliku zabrinutost vlade i javnosti da se u centrali odustalo od borbe za sprečavanje katastrofe neslućenih razmera.
Kada je u rano ujutro 15. marta prošle godine došlo do oslobađanja velikog oblaka radijacije iz reaktora 2 povučeno je i tih poslednjih pedeset ljudi, ali su oni već narednog dana vraćeni, pojačani sa nekoliko stotina radnika iz drugih kompanija, dok su se u obuzdavanje reaktora istovremeno uključili vatrogasci iz Tokija i Osake, te pripadnici oružanih snaga, čime je sprečen mračni scenario uništenja (dobrog dela) japanske države.
.jpg)
