Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 12.Mar.2021, 13:22

Izazovi nuklearne energije – desetogodišnjica Fukušime (AUDIO)

U opširnom prilogu "Svet sa naslovnice" rubrike Sektor plus RNS, govori se o tome da je Japan ove sedmice obeležio 10 godina od zemljotresa i cunamija koji je pogodio prefekturu Fukušima. U toj prirodnoj katastrofi stradalo je oko 20.000 ljudi. Šteta se meri stotinama milijardi dolara, a čitav region se još oporavlja od posledica.

Najteže su one koje je proizvelo katastrofalno oštećenje nuklearke >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << Fukušima Daići, čija je sanacija izazov za već četvrtu japansku vladu, ali i za čitav svet. U ovoj i idućoj godini najveći izazovi su početak vađenja jezgara iz oštećenih reaktora, ali i ispuštanje oko milion i po tona radioaktivne vode u okean.

Japan se, u nedostatku fosilnih goriva, ali i sa zacrtanim planom takozvane „dekarbonizacije“ u cilju očuvanja klime, i dalje oslanja na nuklearnu energiju, radeći istovremeno na unapređenju bezbednosti tih sistema.

Deceniju posle zemljotresa snage gotovo 9 stepeni, na obližnjoj plaži u gradiću Okuma, stoji sat koji je prestao da radi tog popodneva 11. marta 2011. Bio je petak, početak vikenda, a onda nastaje haos.

Nakon zemljotresa i cunamija, usledila je i eksplozija u nuklearki Fukušima Daići zbog čega je naređena hitna evakuacija oko 80.000 ljudi iz najugroženije zone. Mnogi se više nisu vratili. Oni koji jesu, pokušavaju da se oporave, boreći se protiv stigme regiona ugroženog radijacijom. Među njima je i lokalni uzgajivač pirinča Noboru Saito

„Neki farmeri su rešili da prestanu da obrađuju zemlju i preselili su se u druge regione sa čitavim porodicama. Rešio sam da ostanem, ali u početku uopšte nismo imali ideju kako da se borimo protiv radijacije“.

U jednoj od brojnih reportaža snimljenih povodom 10-ogodišnjice nuklearne katastrofe, lokalni proizvođač breskvi Kodži Furijama ističe da se za povratak na tržište bore kvalitetom.

„Ovde je važno da budete najkvalitetniji. Onda čak i mala proizvodnja na ograničenom prostoru može da donese visoke cene i prihode. Na primer, jedna moja breskva košta oko 113 dolara. Drugačije nećemo moći da preživimo“ .

"Država je do sada uložila skoro 300 milijardi dolara u oporavak regiona, ali ni danas ne zna šta sa 14 miliona kubika uklonjenog radioaktivnog zemljišta. Nuklearna elektrana Fukušima Daići, i danas je pretnja“ dodaje Furijama.

Deset godina posle, izlazak iz krize je zadatak već četvrte japanske vlade. Sada je to zadatak aktuelnog premijera Jošihida Suge pred kojim su dva velika izazova. Početkom iduće godine, u okean bi trebalo ispustiti oko milion i po tona radioaktivne vode, kojom su hlađeni oštećeni reaktori.

Iako je manjih ispuštanja bilo i ranije, potpuno pražnjenje tankova stalna je tema rasprave u parlamentu, ali i predmet sporenja sa ribarima koji strahuju od propasti, upozorava predstavnik lokalne zadruge Šiga Kinzaburo.

„Za nas je to pitanje života i smrti. Borimo se protiv glasina i loše reputacije. Propala bi naša unija i regionalna ribolovačka zadruga, a ne bi bila pogođena samo Fukušima, nego i susedne prefekture. Ako ne budemo mogli da izvozimo, biće to problem za čitavu zemlju“.

Ispuštanje radioaktivne vode ipak ne bi trebalo da predstavlja problem, jer je većina radioaktivnog materijala iz nje izvučena, kaže za Radio Novi Sad dr Đorđe Lazarević iz JP Nuklearni objekti Srbije.

„Mogu da kažem da su onu uradili procenu pre stavljanja na razmatranje opcije ispuštanja vode iz koje su izvučeni svi radioektivni elementi osim tricijuma i koliko bi doprinos od tog ispuštanja bio po stanovništvo. To se svodi na oko 1 mikrosivert za godinu dana, a samo od prirodnog zračenja na tom mestu stanovništvo godišnje dobije oko 2.100 mikrosiverta. Zapravo nikakav doprinos od zračenja ne bi bio.

To se ne bi samo odjednom izbacilo, nego postepeno i ako bi došlo do nekih nepredviđenih okolnosti, posao bi odmah bio zaustavljen. Oni to rade planski, a istovremeno razrađuju i protivmere“ konstatuje Lazarević.

Drugi, pre svega tehnološki izazov, je uklanjanje jezgara iz reaktora, što je i najdelikatniji posao, kaže jedan od rukovodilaca elektroenergetske kompanije TEPKO , Takahiro Kimoto.

„Uradili smo u poslednjih 10 godina mnogo različitih projekata, a sada se suočavamo sa najvećim izazovom – vađenjem šipki sa nuklearnim gorivom pri čemu su neke od njih otopljene. Prvo ćemo ukloniti neoštećena jezgra, a potom i ostatke otopljenog goriva i to ćemo uraditi pomoću robotizovanih mašina. Zbog pandemije je plan malo usporen, ali ćemo ove godine početi taj posao“.

Reč je o projektu koji uključuje međunarodne stručne timove i najmoderniju tehniologiju, objašnjava dr Đorđe Lazarević.

„ U pitanju su visoke radioaktivnosti pa je za te namene pripremljena savremena instrumentacija, pre svega roboti, kako ljudi koji rade na sanaciji problema ne bi bili izloženi visokim dozama zračenja. Do sada je oko 26.000 ljudi učestvovalo na tom poslu, a doze koje bi bile smrtonosne niko nije primio, čak ni u prvim satima posle nesreće.

Sam čin sečenja, odnosno demontiranja radioaktivnog otpada, bio bi kontrolisan. Monitorima koji su već postavljeni to bi se pratilo i u svakom trenutku signaliziralo da li ima povećanog zračenja, što bi zaustavilo čitav proces.“

Deseta godišnjica katastrofe u Fukušimi, obeležena je ovih dana skupovima na kojima je glavno bilo pitanje izazova i pouka. Černobilj, Hirošima, Nagasaki i Fukušima obeležili su istoriju razvoja nuklearne energije kroz čitavu ljudsku civilizaciju. Poslednji je uticao na ubrzavanje inicijative o denuklearizaciji Japana, uz pooštravanje regulative što je umanjilo broj aktivnih nuklearki, istakao je još jedan bivši premijer, Junićiro Koizumi.

“Iako ćemo se složiti da je teško izvodljivo potpuno na nulu svesti upotrebu nuklearne energije, ipak je mnogo urađeno. Godine 2011. imali smo 54 reaktora, a danas ih je 9.

U poslednjih 5 godina nije izašao nijedan nuklearni razvojni plan, a samo je mali deo postojećih reaktora restartovan”.

U borbi za veću energetsku nezavisnost i ukidanje fosilnih goriva, vlada ipak najavljuje revitalizaciju oštećene nuklearke što je ovih dana bila tema brojnih skupova povodom desetogodišnjice katastrofe. Sa jednog od njih, bivši premijer Naoto Kan je upozorio.

„Mnogi Japanci dele stav da zemlju treba voditi ka smanjenju korišćenja nuklearne energije, ali istovremeno brinu hoćemo li biti u stanju da obezbedimo dovoljno drugih izvora. Čak i sa malim reaktorima nismo pošteđeni te vrste otpada i samim tim i opasnosti, tako da ne vidim razumno objašnjenje zašto bismo se vraćali nuklearnim planovima. Ipak, moraćemo još neko vreme da se nosimo sa postojećim problemima”

"Japan, koji zbog očuvanja klime ima zacrtan cilj smanjenja upotrebe fosilnog goriva i čija energetska struktura počiva pre svega na nuklearkama, teško da će i ubuduće moći bez njih" objašnjava dr Lazarević.

„Japan se ne odriuče nuklearne energije. Fosilna goriva na koja se sada oslanja, 95 odsto su uvezena i po tome možemo da procenimo posledice po Japan. To se odrazilo i na stanovništvo i na industriju.

Stanovnicima su računi za struju skočili za 20 odsto u periodu neposredno posle akcidenta. Industriji su troškovi proizvodnje porasli za 30 odsto. Njihova vlada je napravila plan da rekonstrukcijom i modernizacijom reaktora proizvodnju električne energije iz nuklearki vrati na oko 20 odsto. Sada je to 6 dosto, a pre Fukušime je taj udeo bio 30 odsto“ kaže još Lazarević.

Deceniju posle katastrofe, još nema ključnih odgovora na pitanje šta se desilo u Fukušimi. Iako su rukovodioci kompanije TEPKO oslobođeni krivice, pre nekoliko meseci pokrenuta je nova istraga koju će prvi put voditi nezavisna komisija. Njen ishod je važan za čitav svet, kaže nekadašnji vladin savetnik, profesor tokijskog univerziteta Kijoši Kurokava.

„Šta će se desiti ako se nešto slično ponovi? Prvi put u demokratski uređenoj zemlji imamo nezavisnu komisiju, bez političara i birokrata, koja treba da utvrdi šta se desilo u Fukušimi.

U svetu ima više od 400 nuklearki. Ovo se desilo u Japanu koji se ponosi svojom visokom tehnologijom. Pa ipak, desilo se. Sada Japan mora da bude primer i da svetu pošalje poruku“.

Prva poruka su posledice. Uz već pomenute, i to što će oporavak oblasti trajati decenijama. Oblasti u blizini mesta nesreće još dugo će biti nenastanjene. Revitalizacija regiona i vraćanje oštećene nuklearke u funkciju koštaće još stotine milijardi dolara.

Sva ta pitanja koja je iznedrila najveća posleratna kriza, u Japanu je ujedinila politiku i nauku, namećući pitanja bezbednosti, oporavka i održivog razvoja, koja prevazilaze sve bivše i buduće vlade.
Pogledaj vesti o: Cunami u Japanu,   Zemljotres u Japanu

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...