Izvor: Politika, 07.Jun.2013, 13:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Indija između Kine i Japana
Na produbljivanje odnosa Nju Delhija i Tokija u Pekingu se ne gleda blagonaklono
Nije prošlo ni nekoliko dana od posete kineskog premijera Li Kećijanga Indiji, što je u lokalnim medijima protumačeno kao otvaranje novog poglavlja između kineskog zmaja i indijskog slona, a indijski premijer je spakovao kofere i otputovao u zvaničnu posetu Japanu. Nadigravanje Tokija i Pekinga oko toga ko će više privući Nju Delhi svakako nije loša pozicija za Indiju, ali je i povod za aktivnosti >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << različitih struja koje lobiraju u korist oba potencijalna partnera.
Tako u redakcijskom uvodniku, „Hindustan tajms” nema nikakve dileme po tom pitanju i ocenjuje da je pravo vreme da se Indija usmeri prema Japanu. Kao glavni razlog za ovu saradnju navodi se spremnost Japana da investira u Indijski potkontinent kojem je upliv svežeg kapitala preko potreban.
Najavljena izgradnja industrijskog koridora vrednog 90 milijardi američkih dolara koji bi spajao Nju Delhi i Mumbaj beleži se kao samo jedan u nizu projekata koji bi vodio rešavanju hroničnog indijskog problema sa infrastrukturom. Japan je istovremeno u potrazi za novim lokacijama za svoje fabrike budući da su njihovo održavanje, ali i cena rada u matici odavno postali preskupi.
Kao drugi, ne manje važan razlog za prihvatanje pružene japanske ruke navodi se strateški interes obe zemlje u trenutnoj fazi pregrupisavanja interesnih sfera u Aziji.
S druge strane, međutim, čuju se glasovi koji upravo u strateškom partnerstvu vide najveću opasnost – po Indiju. „Global tajms” piše da se na produbljivanje odnosa ne gleda na isti način iz Nju Delhija i Tokija. Indijci se pre svega fokusiraju na ekonomsku dobit, dok Japanci traže strateškog partnera.
„Za Japan je strateška i bezbednosna saradnja daleko važnija od ekonomskih veza. Japanski premijer Šinzo Abe iskorišćava izgradnju infrastrukture kao povod za promociju Japana kao garanta slobode i prosperiteta”, navodi ovaj dnevnik.
Indija i Japan dele i neke zajedničke ciljeve koji mogu biti dovoljan argument za zajedničko delovanje. Obe zemlje priželjkuju status stalne države članice u Savetu bezbednosti UN, a u ekonomskim odnosima obostran interes je očigledan – Indija vapi za investicijama dok Japan traži nova tržišta i jeftiniju radnu snagu.
Kineski komentatori dodaju još jedan objedinjujući faktor – nezadovoljstvo kineskim usponom u regionu. Oni naime tvrde da granični sporovi, koje i Japan i Indija imaju sa Kinom, mogu biti dovoljno snažan ujedinjujući faktor protiv „kineskog zmaja”. Istovremeno Indija ne zaboravlja blagonaklon stav Pekinga prema Pakistanu u njegovom sporu sa Nju Delhijem.
Glasovi protiv približavanja Indije i Japana, tačnije protiv osnove na kojoj taj projekat počiva, čuju se i unutar samih zemalja. Istraživač konsultant u indijskoj Koaliciji za nuklearno razoružavanje i mir Pi Kej Sundaram u autorskom članku navodi zamagljene perspektive ovog partnerstva jer se, kako kaže, gradi na temeljima koji su dokazani kao nepouzdani, pre svega misleći na upotrebu nuklearne energije.
„Dok se svet još rve sa posledicama nuklearne katastrofe u Fukušimi, zaokruživanje japansko-indijskog dogovora zasnovanog i na nuklearnoj energiji može delovati anahrono. Tako se samo podržavaju nerazumne strukture koje se zalažu za otvaranje nuklearnih reaktora u Indiji protiv volje njenog naroda. Takav ugovor će samo stimulisati trku u nuklearnom naoružanju između Indije i Pakistana, i destabilizovati ceo region jer će se Kina osetiti ugroženom”, piše Sundaram. „Oko 2.000 ljudi je potpisalo peticiju u kojoj se traži poništenje ugovora o nuklearnoj saradnji. Mislim da je vreme da se konačno posluša glas razuma.”
On dalje ukazuje na mogućnost prelaska Indije, Japana i Kine na korišćenje obnovljivih izvora energije, poput solarne ili energije vetra, što bi, kaže, ovom regionu obezbedilo laskavu titulu „zelenog” dela planete, prakse koja bi trebalo da se proširi na ostatak sveta. Ovi navodi, istina, zvuče lepo i ulivaju nadu ali u okolnostima realpolitike gde je zveckanje oružjem (često) najubedljiviji faktor u nametanju sopstvenih interesa, priča o „zelenoj planeti” nažalost zvuči odveć utopijski.
Gledano kroz prizmu profita na koju nije imun niko od velikih igrača uključenih u ovo odmeravanje snaga očigledno je da ovaj deo sveta pre svega predstavlja ogromno tržište (samo Indija i Kina zajedno čine više od 40 odsto čovečanstva), a radna snaga je i dalje mnogo jeftinija nego na Zapadu.
U razrešenju natezanja na relaciji Nju Delhi – Tokio – Peking nikako se ne sme zanemariti ni uloga Vašingtona koji odavno pokazuje da ima velike interese u ovom regionu. To će zasigurno biti jedna od tema razgovora na luksuznom ranču u blizini Palm Springsa u Kaliforniji kada danas kineski predsednik Si Đinping doleti u posetu američkom kolegi Baraku Obami.
D. Vukotić
objavljeno: 07.06.2013.
Pogledaj vesti o: Japan
