Izvor: Politika, 12.Jun.2011, 01:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I kad zrači, ne mora da znači
Koliko možemo verovati merenjima, da li je avionski let opasniji od Fukušime, a nikotin i krpelj – od jona
Radijacija je katastrofična tema, o njoj se, uz dozu panike, priča onda kada su na delu velike nesreće: Fukušima, Černobilj, bombardovanje raketama sa osiromašenim uranijumom. Možda bi za promenu, savetuju stručnjaci, o jonizujućem zračenju mogli ponekad razgovarati onda kada nam ne preti neposredna >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << opasnost, kako bi ljudi opušteno i na miru, mogli da saznaju makar neke, najbitnije informacije iz ove, mnogima teško razumljive oblasti. Pre svega, da smo svakodnevno izloženi različitim prirodnim zračenjima, i da, verovali ili ne, i sami zračimo. Naučnici ističu da naše telo zbog prisustva radioaktivnog kalijuma u organizmu godišnje zrači četrdeset puta jače nego da stanujemo u blizini nuklearne elektrane. Mršavi ljudi su radioaktivniji od debelih zato što imaju manje sala koje apsorbuje zračenje iz vlastitog tela. Jedan sat leta u avionu, gde je jačina kosmičkog zračenja mnogo veća zbog tanjeg atmosferskog štita nego na površini mora ozrači putnika četiri puta više nego cela nuklearna industrija u godinu dana. Rizici se mogu upoređivati na razne načine, jedan od najlakših je preko skraćenja očekivanog životnog veka populacije. Očekivano smanjenje životnog veka zbog raznih rizika za stanovništvo SAD je sledeće. Pušenje jedne kutije cigareta dnevno smanjuje život za šest godina, gojaznost za dve godine, alkohol u proseku godinu dana, razne nesreće (sudari, utapanja, požari) u proseku 207 dana, prirodni rizici (udar groma, potres, ubod insekta) sedam dana, rad u poljoprivredi 320 dana, u rudniku 167 dana, poslovi sa izloženošću zračenju od tri milisiverta godišnje 15 dana, doza od 10 milisiverta godišnje 51 dan.
Strah od nepoznatog
– Kada ste uplašeni od nečega što ne poznajete, onda nikome ne verujete. Pošto radim u Institutu „Vinča” najčešće me ljudi pitaju da li „Vinča” zrači, kao da sam ja plaćeni samoubica, ali i to pitanje govori o strahu i nerazumevanju ove oblasti i ljudima bi trebalo to mnogo bolje razjasniti da se oslobode tog straha, kaže dr Bojan Radak, predsednik sekcije za životnu sredinu Srpskog hemijskog društva koje je osnovano pre jednog veka.
– Jedan od problema je i taj što se kod nas dugo godina nije znalo ko je ovlašćen da iznosi informacije, bilo je puno samozvanih stručnjaka, a to se ponovilo i nedavno, u slučaju nesreće na reaktorima u japanskoj nuklearki Fukušima, kaže dr Mirjana Radenković, direktorka novoosnovane Agencije za zaštitu od jonizujućeg zračenja i nuklearnu sigurnost Srbije. Ovo telo je nadležno da određuje ko je stručan i opremljen da vrši merenja, a ko ne zadovoljava kriterijume, i u njega se svakodnevno slivaju informacije od akreditovanih laboratorija:
– Naša agencija je sve vreme nesreće u Japanu bila otvorena i stalno je saopštavala podatke, iako su izmerene vrednosti bile bukvalno beznačajne. Poverenje javnosti je izgubljeno tokom dugog niza godina, ljudi su izgubili poverenje u institucije uopšte, pa tako i u nas, ali mi želimo da to poverenje ponovo steknemo. U vreme černobiljske katastrofe naša država je kasnila sa davanjem podataka, pa su građani bili izloženi većem zračenju i radioaktivnim padavinama, kiselim kišama, ističe direktorka koja je nedavno na „Kolarcu” održala predavanje o jonizujućem zračenju. Ovakva i slična predavanja bi trebalo da se nastave, ali je pitanje koliko „mala sala” na „Kolarcu” može da pomogne u široj edukaciji stanovništva. To bi, svakako, mogao biti prvi korak za neku masovniju akciju, ali stručnjaci za nuklearnu fiziku žale se da nemaju dovoljno novca za takve kampanje.
Ipak, već osnivanje ove agencije koje se dogodilo početkom godine trebalo bi da unese više reda kako se ne bi dešavali bizarni primeri kao do sada.
– Ranije se događalo sve i svašta, javnost je bila bombardovana najrazličitijim informacijama, a bilo je puno divljih laboratorija, sa sumnjivim podacima koje su javno publikovali. I šta običan čovek može da pomisli osim da svi lažu, jer mu stalno serviraju različite podatke. Neki su se dosetili da sa dozimetrom mere radijaciju po pijačnim tezgama i da naplaćuju. Bilo je krajnje vreme da uvedemo red u ovo oblast, jer to su sve bili slučajevi za policiju i inspekciju, kaže dr Mirjana Radenković.
Dr Bojan Radak ističe, povodom akcidenta u Fukušimi da se priče o radijaciji pričaju i zato što su interesantne, a ne zato što su istinite. Zato bi bilo dobro kada bi stanovništvo bolje shvatilo šta je radioaktivnost, jer premalo zna. Jedna od zabluda je da su radioaktivnost i zračenje jedno isto. Ozračenost je fenomen koji se dešava, recimo, na raznim medicinskim pregledima. Ali zračenje prolazi kroz telo i ne ostaje u čoveku. Zračenje je svetlost, kada ugasite sijalicu zračenje nestaje, a kontaminiranost je nešto drugo, ona nastaje kada u organizam unesete neki izvor zračenja, radioaktivnu supstancu, i to je opasnije od samog zračenja.
Skener pomaže i ugrožava
Dr Olivera Ciraj-Bjelajac, viši naučni saradnik u Institut za nuklearne nauke „Vinča” kaže za „Magazin” da su ljudi jako izloženi medicinskim izvorima zračenja. Ali, o tome se i ne vodi mnogo računa jer ulogu igra psihologija. Ovom zračenju se rado izlažemo jer smatramo da je to za naše dobro, ali to sigurno sa sobom povlači i određene rizike, iako je jako korisno za postavljanje dijagnoze.
– U svetu se godišnje obavi 3,6 milijardi lekarskih pregleda na opremi različitog kvaliteta. Radiografija pluća i stomatološka snimanja su relativno bezopasna, uneta doza zračenja odgovara onoj koju primimo za nekoliko dana dok obavljamo svoje redovne aktivnosti na poslu i kod kuće. Ali, neka složenija medicinska ispitivanja i metode kao što su skener ili interventna radiologija mogu da budu rizična, posebno ako se uradi više skenera, doza ide i do 80 milisiverta. To je relativno visoka doza koja odgovara prirodnom fonu od nekoliko godina. Kada se obave četiri pregleda skenerom onda možemo da kažemo da je toj osobi povećana verovatnoća da dobije karcinom, kaže dr Olivera Ciraj-Bjelajac.
Naravno, strah od nuklearnih katastrofa uvek će postojati, s obzirom na razorne posledice koje bi mogle nastupiti, pa je zato javnost kod nas podeljena po pitanju da li i u Srbiji graditi nuklearne elektrane, kao što to čine neke, nama susedne zemlje. Međutim, naši sagovornici nas uveravaju da elektrane na atomski pogon manje štetne za životnu sredinu od termoelektrana, jer ne emituju nikakve opasne supstance, dok su, s druge strane, ugalj i jalovina radioaktivni.
– Nema pravila, ponekad i jedna jonizacija može da izazove kancer, a mi smo jonizaciji neprestano izloženi. Ko će dokazati da li kancer potiče od jonizacije, pušenja, ili nečeg trećeg. Mi živimo u sredini okruženi radonom, kojeg ima svuda u prirodi, u svakoj radnoj prostoriji i radiotoksičan je. Šta možemo u toj situaciji da radimo, jedino da često provetravamo naše kancelarije, ili stanove, kaže dr Olivera Ciraj-Bjelajac.
Iako se nedovoljno brinemo o zaštiti životne sredine, eksperti za ekologiju ističu da Srbija ima izrazito dobru geografsku poziciju, dovoljno padavina, reka, i dobre vetrove koji čiste ono što neki naši sunarodnici zaprljaju. Ako i nismo činili dovoljno da se zaštitimo, treba da zahvalimo prirodi što je mnogo toga odradila umesto nas.
--------------------------------------------------------
Onko gen
Pretpostavlja se da je oko deset odsto svetske populacije u riziku bez obzira o kojem se koncentracijama radioaktivnosti radi, jer spadaju u grupu kod koje dolazi do promene u genetskom materijalu čak i kad su izloženi minimalnoj koncentraciji. Nije moguće ustanoviti ko spada u tu grupu jer nismo razvili radio-testove koji bi to utvrdili. Međutim svi mi nosimo onko-gen i pitanje je kada će neki faktor da aktivira taj gen i razvije bolest. Da li će se razviti toksično ili maligno oboljenje niko ne može da zna.
-----------------------------------------
Svakom petom preti rak
Prema mišljenju naučnika u celokupnoj svetskoj populaciji postoje i oni koji imaju sklonost da obole od karcinoma i bez jonizujućeg zračenja i taj broj je veoma veliki, proračuni se kreću od oko 20 odsto pa i više, čak do 25 procenata. To znači da kad ljudi ne bi umirali od drugih bolesti svaki četvrti ili peti bi dobio karcinom, a to potvrđuje i Međunarodni komitet UN za efekte atomske radijacije, najkompetentnije telo koje prati jonizujuće zračenje. Podaci ukazuju i da broj obolelih od raka stalno raste u celom svetu, jer se produžava životni vek. U Velikoj Britaniji beleži se porast karcinoma dojke, ali istovremeno smrtnost opada zahvaljujući sve ranijem otkrivanju.
-----------------------------------------------
Teškoće u dokazivanju
Dr Mirjana Radenković ističe da je jako teško utvrditi koliko se karcinom razvija isključivo od radijacije. Kod nas su pojedini lekari navodili da raste broj obolelih kao posledica osiromašenog uranijuma u vreme bombardovanja, ali je to jako teško dokazati pošto ne znamo koliko je obolelih bilo pre ovog perioda. Ni u Hirošimi, po njenim rečima, posle atomske bombe nije bilo mnogo karcinoma, iako se sedam decenija prati sve stanovništvo koje je bilo izloženo enormno velikoj radijaciji. U Černobilju takođe nije zabeleženo statistički značajno povećanje pojave tvrdog tumora, osim tumora štitaste žlezde, iako se prate vrlo detaljno na stotine hiljada ljudi, kaže naša sagovornica.
------------------------------------------------------------------------
Radioaktivno zračenje
Šta je radioaktivnost? To je svojstvo nekih vrsta atoma da menjaju jezgro i pri tome emituju energiju u obliku zračenja. Promena jezgra se naziva radioaktivnim raspadom. Radioaktivno zračenje menja strukturu i svojstvo materijala kroz koji prolazi, i pri tome je najznačajniji efekat jonizacija, odnosno izbijanje elektrona iz elektronskog omotača nekog atoma. Radijacija je uglavnom štetna po zdravlje.
Radioaktivni materijal u ljudsko telo ulazi preko hrane, vode za piće ili vazduha, a moguće je i direktno ozračivanje.
U velikim dozama zračenje može da prouzrokuje smrt, a u manjim oštećenje kože ili tkiva.
------------------------------------------------
Prirodno i veštačko zračenje
Prirodno zračenje dolazi iz kosmosa, tla, kuća u kojima živimo, od prostora u kojem radimo, hrane i pića, a veštački izvori zračenja su rendgensko i medicinsko zračenje za dijagnostiku i lečenje, elektronski i drugi uređaji, industrijski objekti.
Radioaktivno zračenje nastaje pri radioaktivnom raspadu atomskog jezgra. Alfa zračenje koje dolazi od uranijuma i radona može prodreti u tanki sloj kože, ali oštećuje unutarnja tkiva ako je uništeno disanjem, hranom i vodom. Beta zračenje sastoji se od elektrona koje može da zaustavi pločica aluminijuma debljine nekoliko milimetara, a škodi koži i očima.
Dragoljub Stevanović
objavljeno: 12.06.2011.
.jpg)
