Izvor: Blic, 14.Jul.2008, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
I bio je red da kažemo „hvala“
Vladimir Taušanović, direktor JKP „Beogradski vodovod i kanalizacija", obećao je da će izaći u susret inicijativi „Blica" i obezbediti sve što je neophodno da se u Beogradu podigne javna česma koja će trajno biti posvećena narodu Japana. Predlaže da se ona nazove „Japanskom česmom", da bude okružena japanskim cvećem i drvećem i ima autentičan dizajn.
- I bio je red da onima koji su nam pomogli kažemo bar jedno ljudsko hvala. Voleo bih da ta česma >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << bude otvorena u Novom Beogradu. Ambasada Japana je mnogo pomogla našoj opštini donacijama za škole, domove zdravlja, a naročito KBC-u „Bežanijska kosa", u kome se leči 70 odsto stanovnika Novog Beograda - kaže Željko Ožegović, donedavno predsednik ove opštine, koji je dodao da će se „zdušno zalagati da se ideja „Blica" sprovede u delo".
Japan je zemlja koja je pojedinačno najviše donirala Beogradu. Bespovratno je pomogla prestonici sa preko 37 miliona evra. Samo za lakše i kvalitenije snadbevanje vodom Beograđana uložila je preko 17 miliona evra. U milionima evra meri se i pomoć japanskog naroda, umetničkom i kulturnom životu prestonice, kao i beogradskim osnovnim školama, bolnicama i kliničkim centrima.
Pomogli i invalidima
Zahavljujući sredstvima dobijenim od japanske ambasade, pre pet godina u Sportskom centru „Banjica" otvorena je i prva teretana za invalide. U ovu teretanu, opremljenu najsavremenijim spravama za vežbanje, narod Japana uložio je oko 22.000 dolara.
- Za donaciju smo aplicirali 2002. godine i ne samo da su nam izašli u susret, nego su nam dali i više nego što smo tražili. Deo novca je otišao na sanaciju krova, a kupili su nam i moderan, kvalitetan i lep nameštaj za učionice, zbog kojih deca nisu htela da idu kući - priča Zorica Zdravković-Jovanović, pomoćnica direktora OŠ „Despot Stefan Lazarević" i dodaje da je tako, ne samo povećana bezbednost đaka, nego je i promenjen njihov odnos prema školskoj imovini.
Za bolji i kvalitetniji život Beograđana pobrinule su se i neke japanske nevladine organizacije. Od njihovog novca, pre četiri godine, napravljen je „Japanski vrt" u Botaničkoj bašti, u koji je uloženo oko 200.000 evra.
- Kad smo čuli za njihov konkurs, odmah smo aplicirali, a vrlo brzo dobili smo i konkretan odgovor. Godinu dana radili smo na realizaciji projekta. Uslovi koji su stajali u ugovoru bili su veoma strogi. Na svaka tri meseca morali smo da šaljemo izveštaje na japanskom i srpskom, a sve je moralo da bude završeno u tačno predviđenom roku. Imali smo, takođe, i obavezu da najmanje pet godina održavamo vrt u projektovanom stanju - kaže Slobodan Jovanović, koji je tada bio upravnik Botaničke bašte.
