Izvor: RTS, 31.Avg.2012, 08:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Horor scenario u Japanu
Poučeni prošlogodišnjim iskustvom sa velikim cunamijem i nuklearnom nesrećom u Fukušimi, japanski stručnjaci napravili simulaciju štete u slučaju zemljotresa maksimalne snage koji bi istovremeno zahvatio sve najveće trusne zone u zemlji. Taj šokantni scenario predviđa smrt između 220 i 320 hiljada građana.
Novine u Japanu, od naslovne do poslednje stranice, ispunjene su šokantnim scenarijom koji predviđa >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << smrt između 220 i 340 hiljada građana u slučaju da zemljotres iste snage kao onaj koji je prouzrokovao prošlogodišnji gigantski cunami pogodi gusto naseljene oblasti u centralnom i južnom delu zemlje.
Japanski stručnjaci izneli su u javnost nove procene o broju žrtava i stepenu razaranja u slučaju da zemlju pogodi katastrofalni zemljotres snage devet stepeni Rihtera duž podvodnog raseda koji se prostire od prestonice Tokija do južnog ostrva Kjušu u dužini od preko 700 kilometara.
Dve ekipe stručnjaka iz različitih oblasti pre godinu dana preuzele su na sebe obavezu da odgovore na zahteve da se preispita bezbednost u slučaju snažnih zemljotresa i revidiraju pređašnje procene o šteti, koje su se, nakon cunamija koji je odneo 20.000 života i nuklearne nesreće u Fukušimi, pokazale kao previše optimističke.
Oni su metodično ispitali koja naselja i u kojoj meri bi bila razorena zemljotresom, kao i koliki pojas obale i posle koliko vremena nakon seizmičkog udara bi bio potopljen u slučaju nailaska cunamija visine 20 metara.
Tri oblasti duž gusto naseljene pacifičke obale glavnog japanskog ostrva Honšu, koje se nalaze na izuzetno trusnom području gde se u skoroj budućnosti očekuju katastrofalni zemljotresi, do sada su u sličnim analizama bile tretirane odvojeno zbog toga što se nalaze iznad tri različite aktivne seizmološke sezone.
Takođe, najmračniji scenariji do sada su predviđali da bi u nekoj od te tri zone mogao da se desi zemljotres snage oko sedam stepeni Rihtera, pa su dosadašnje procene štete govorile o nekoliko hiljada ili maksimalno par desetina hiljada eventualnih žrtava.
Simulacija štete čiji su rezultati objavljeni ove nedelje, međutim, oslanja se na prošlogodišnje iskustvo iz severnoistočnog Japana koji je pogodio megazemljotres od čak devet stepeni Rihterove snage.
Taj udar prouzrokovao je cunami koji je opustošio 500 kilometara dugu obalu regiona Tohoku i na pojedinim mestima dostigao visinu od čak 40 metara. Cunami je zapljusnuo i onesposobio i dve nuklearne centrale u prefekturi Fukušima, od kojih je ona starija, "Fukušima 1", ušla u istoriju kao poprište druge najveće nuklearne nesreće u 70 godina dugoj istoriji upotrebe nuklearne energije.
Nesreća neverovatnih razmera
Veliki broj žrtava cunamija i u to vreme sasvim neočekivana nuklearna kriza, koja je čak zapretila uništenjem i prestonice Tokija, naveli su vlasti i naučnike u Japanu da promene način razmišljanja i umesto planova za velike, počnu sa izradom planova za nesreće neverovatnih razmera.
Nova analiza odražava taj novi pristup i uzima u obzir malo verovatnu mogućnost da bi sve tri seizmičke zone duž raseda ukupne dužine od preko 700 kilometara istovremeno mogle da budu zahvaćene seizmičkom udarom maksimalne snage u epicentru.
U zavisnosti od toga koja se od urbanih ili geografskih oblasti nađe najbliže epicentru, broj mrtvih bi iznosio oko 220, 270 ili čak preko 320 hiljada, kažu nove procene, ako se zemljotres desi po noći, u toku zime, odnosno pod najnepovoljnijim uslovima.
Analize takođe predviđaju da bi velika nuklearna centrala Hamaoka u prefekturi Šizuoka koja trenutno ne radi zbog strahovanja vezanih za njenu bezbednost, bila poptuno poplavljena, nalik uništenoj centrali u Fukušimi.
Smatra se da bi se na površini zemljotres osetio u dužini od preko 1.500 kilometara.
Najgori scenario, po kojem bi poginulo preko 320.000 ljudi, odnosi se na oblast u kojoj se nalaze i dvanaestomilionska prestonica Tokio sa takođe gusto naseljenom okolinom, ali se najveće žrtve predviđaju za gradove Šizuoka i Nagoja, južno od Tokija.
Po ovom scenariju čak oko 230.000 osoba bi poginulo u naletu cunamija, pod uslovom da 30 odsto ljudi nije uspelo da se evakuiše na vreme. Oko 80 hiljada ljudi, smatra se, poginulo bi u porušenim zgradama, a oko 10.000 u požarima.
Ta cifra bi čak mogla dalje da se uveliča za još preko 20.000 mrtvih u slučaju da popusti jedan deo nasipa i brana.
Mada mediji u Japanu umiruju stanovništvo govoreći da je reč o izuzetno neobičnom scenariju i jako pesimističnom proračunu, japanske novine takođe donose napise o nizu mera koje bi trebalo preuzeti kako bi se minimizirala šteta po živote ljudi, imovinu i funcionisanje privrede.
Tako se predlaže jačanje službe hitne pomoći, skladištenje generatora i šatora u supermarketima, izmeštanje jednog dela fabrika iz trusnog područja i izgradnja novih rafinerija i podzemnih skladišta nafte i gasa na drugoj strani ostrva Honšu, na obali Japanskog mora.
