Izvor: Blic, 02.Apr.2009, 06:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hirošimo, ljubavi moja
Dubravka Stojanović
Na spomeniku žrtvama atomske bombe u Parku mira u Hirošimi piše: „Neka počivaju u miru. Nećemo ponoviti grešku.” Te dve jednostavne rečenice izrazile su svu dubinu japanske kontroverze. Žal za žrtvama, neslaganje sa strahovitim činom nasilja, ali i svest o sopstvenoj odgovornosti i jasno distanciranje od politike koja je Japan dovela do katastrofe.
Koje poruke je naše >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << društvo poslalo prilikom prošlonedeljnog obeležavanja desetogodišnjice bombardovanja? Ako ste pratili višednevne prigodne programe, većinu medija ili Nacionalnu akademiju u „ Sava centru” ,na kojoj su govorili Vojislav Koštunica, predstavnik ruske Dume, razgoropađeni predstavnik ekstremne desničarske omladinske organizacije „Srpske dveri”, jedan od najuticajnijih članova SANU i najozbiljniji kandidat za patrijarha SPC, mogli ste izvući samo jedan zaključak: da je Srbija i dalje verna programu koji je doveo do najniže tačke u njenoj istoriji; da ciljevi koji su je odveli u avanture ratova u Sloveniji, Hrvatskoj, Bosni i na Kosovu nisu dovedeni u pitanje; da u zločinima u Vukovaru, Dubrovniku, Sarajevu, Srebrenici i na Kosovu nema ničeg spornog; da suštinski nije napravljen diskontinuitet s Miloševićevim sistemom vrednosti; da je, i posle svega, u Srbiji Milošević pobedio Đinđića.
Tačno je da su Boris Tadić, Čedomir Jovanović, Vuk Drašković, Vojin Dimitrijević i Jugoslav Ćosić, učesnici „Peščanika”, retki mediji i još poneki pojedinci upozorili da bivši režim snosi svoj deo odgovornosti za kaznu koja je stigla 1999, ali svi su oni, uključujući i predsednika države, u opštoj halabuci delovali kao opozicija s margine. Stekao se utisak da je nacionalistički mejnstrim dobio bitku u ratu za „istorijsku istinu”, da je srpskoj i svetskoj javnosti po ko zna koji put jasno poručio da Srbija od svog srljanja ne odustaje, da i dalje važi: „I opet će ako bude sreće”.
Osuda nasilja i sećanje na žrtve neophodni su za razvijanje i jačanje humanističkih vrednosti jednog društva, ali ovih dana u Srbiji upadljivo je nedostajala ona druga rečenica sa spomenika u Hirošimi. Bez svesti o sopstvenim greškama i konsenzusne odluke da ih ne ponovimo, nastavićemo da gradimo društvo koje živi izvan sistema univerzalnih ljudskih vrednosti.
.jpg)
