Izvor: NoviMagazin.rs, 29.Jul.2019, 19:22 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Gugl dudl odao počast japanskom Šindleru
Internet pretraživač Gugl danas je izmenio svoj logo u čast japanskog vicekonzula u Litvaniji za vreme Drugog svetskog rata koji je izdao hiljade viza za Jevreje, omogućivši im da pobegnu u Japan i izbegnu užase holokausta.
Ćiune Sugihara je radio u japanskom konzulatu u Kaunasu 1939. godine kada su Jevreji izbegli iz Poljske pobegli u Litvaniju u nastojanju da se sklone što dalje od pretnje nacističke >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << Nemačke.
On je smislio plan da im pomogne, potpisujući vize koje bi im omogućile da putuju kroz Sovjetski Savez do Japana i konačno nađu utočište u holandskoj koloniji Kurasao u Karipskom moru.
Međutim, taj njegov zahtev je odbijen tri puta u Ministarstvu spoljnih poslova u Tokiju.
Vicekonzul je ipak suprotno stavu svoje zemlje rukom ispisao najmanje 4.500 viza za samo šest nedelja, podsećaju izraelski mediji i dodaju da mu je supruga svake noći masirala ruku kako bi mogao da spava i piše nove vize.
Sugihara se u septembru s ostalim zaposlenima ukrcao u voz da se vrati u Japan.
U vozu je navodno nastavio da potpisuje vize i bacao ih Jevrejima dok su čekali na železničkoj stanici.
Godine 1941. nacistička Nemačka je okupirala Litvaniju i u toj zemlji je ubijeno više od 120.000 Jevreja, čak 95 odsto ukupnog broja jevrejskog življa.
Sugihara je služio u više različitih zemalja pre nego što je pozvan da se 1946. godine vrati u Japan.
Tamo je potom zatraženo da podnese ostavku jer se suprotstavljao politici vlade.
Godine 1960. jedan Jevrejin iz Izraela koji se spasao zahvaljujući vizi japanskog vicekonzula uspeo je da mu uđe u trag i objavi priču u njemu.
Memorijalni centar holokausta Jad Vašem u Jerusalimu je Sugiharu 1984. godine proglasio pravednikom među narodima što je titula koja se daje nejevrejima koji su spasili Jevreje iako su se zbog toga našli u smrtnoj opasnosti.
"Bilo je to humanitarno pitanje", rekao je Sugihara, koga izraelski mediji zovu i japanski Šindler, u jednom intervjuu u Moskvi 1977. godine, objasnivši: "Nisam mario tada da li će me otpustiti. Da je neko drugi bio u toj poziciji verujem da bi sigurno učinio isto".
Pogledaj vesti o: Litvanija
