Izvor: Politika, 13.Sep.2013, 23:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Gorski vijenac“ zbližio Japance i Srbe
Kaligraf Kihaćiro Nišiura, i ne znajući za jubilej Njegoša, napravio je veliki paravan na kojem je ispisao celu „Luču mikrokozma“ i deo iz „Gorskog vijenca“
– Ne samo kao prevodiocu Njegoševih spevova „Gorski vijenac“ i „Luča mikrokozma“ na japanski jezik, već i kao građaninu, žao mi je što se u Srbiji ne obeležava dva veka od rođenja Njegoša. Njegoš je bio veliki pesnik i filozof, i zaslužio je da njegova godišnjica bude obeležena bilo >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gde u svetu, a posebno u Srbiji. On je toliko zadužio ovaj narod i prosto mi je neshvatljivo što vlada nije obezbedila novac za održavanje manifestacije, na predlog SANU, Matice srpske i Akademije nauka i umetnosti Republike Srpske – za naš list kaže prof. dr Hiroši Jamasaki Vukelić, profesor Filološkog fakulteta u Beogradu.
– U stvari, trebalo je tokom čitave godine da bude održano više svečanosti povodom 200 godina od Njegoševog rođenja. Meni je jedino drago što je poznati japanski kaligraf Kihaćiro Nišiura, i ne znajući za ovaj jubilej, napravio veliki paravan na kojem je ispisao celu „Luču mikrokozma“ i deo iz „Gorskog vijenca“, i to je izložio u beogradskom Domu omladine. Opet mi je bilo žao što na otvaranju ove izložbe nisam video nijednog zvaničnika iz Ministarstva kulture ili čak iz Srpske pravoslavne crkve. Izgleda da drugi više cene Njegoša nego sami Srbi – napomenuo je još prof. Jamasaki Vukelić.
U saradnji sa prof. Kazuo Tanakom naš sagovornik je, kako podseća, sedam godina radio na japanskom prevodu „Gorskog vijenca“, dok je za „Luču mikrokozma“ (izdanja „Njegoševe zadužbine“ iz Beograda) bilo potrebno četiri godine. Iako su objavljene pre nekoliko godina, ove knjige još uvek mogu da se nađu preko Amazona. Značaj prevoda Njegoševih dela na japanski prof. Jamasaki Vukelić objašnjava na sledeći način:
– Poznavaoci Njegoša u Japanu, koji do našeg prevoda „Gorskog vijenca“ i „Luče mikrokozma“ nisu mogli njegova dela da čitaju na svom jeziku, mogli su ponovo da ga „otkriju“. Međutim, ujedno su dobili i priliku mnogo bolje da upoznaju mentalitet naroda ovog područja.
Inače, prof. Jamasaki Vukelić, baveći se srpskom kulturom, prvi put je u saradnji sa svojom majkom na japanski preveo 40 Vukovih srpskih narodnih junačkih pesama još osamdesetih godina 20. veka. Kao gost Vukovog sabora u Tršću, gde smo ga tokom ovog razgovora zatekli, govorio je upravo o Vukovom stvaralaštvu i radu na ovim prevodima.
Akademik Matija Bećković, predsednik Odbora proslave „Dva veka Njegoša“ izostanak obeležavanja važne godišnjice prokomentarisao je ovako:
– Njegoš je veći nego što je ikada bio, a mi manji nego što smo ikada bili. Došli smo dotle da se pitamo čiji je najveći srpski pesnik i najznačajniji vladika srpske crkve, posle Svetog Save, i ko će da proslavi 200 godina od njegovog rođenja. Njegoš je na sigurnom, a mi u dubokom blatu svakodnevnih parnica i intriga, s kojima Njegoš nema ništa. On se vinuo do svetiteljstva i visokih apstrakcija, njegovo delo više nije upotrebno, nego sveto. Jedini pošten odgovor zašto Srbija ne slavi njegov jubilej nije zato što nema para, nego zato što nismo dostojni da proslavimo najvažniju godišnjicu u našem, a ne u Njegoševom životu. Nažalost, to nije sve. Čini se kao da se po mraku vrši neka vrsta ekstradicije Njegoša iz Srbije, i to onima koji su ga ekshumirali, raščinjavali, i tamničili. Pa, što je rekao De Gol Čerčilu: „Slobodni ste da se obrukate“.
M. Vulićević
objavljeno: 14.09.2013.
.jpg)
