Izvor: RTS, 26.Apr.2011, 01:17 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Godišnjica katastrofe u Černobilju
Ukrajina obeležava 25 godina od katastrofe u nuklearnoj centrali u Černobilju. Ruski i ukrajinski predsednici Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovič posetili jedini aktivni hram u zabranjenoj zoni. U znak sećanja na žrtve katastrofe, zvona na crkvama u Kijevu oglasila su se 25 puta.
Na 25. godišnjicu havarije u atomskoj centrali u Černobilju, ruski i ukrajinski predsednici Dmitrij Medvedev i Viktor Janukovič posetili jedini aktivni hram u zabranjenoj zoni, crkvu Svetog Ilije.
>> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << />
Dvojica predsednika su položila kamen-temeljac za izgradnju spomenika svima koji su učestvovali u otklanjanju posledica havarije.
Kod ulaza u crkvu, Medvedeva i Janukoviča dočekali su patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril i mitropolit Kijevski i sve Ukrajine Vladimir, nakon čega je služena liturgija.
Crkva Svetog Ilije bila je aktivna do 1986. godine, a zatvorena je posle černobiljske tragedije, da bi potom 1994. godine bila reaktivirana na molbu radnika havarisane centrale.
U znak sećanja na žrtve katastrofe, zvona na crkvama u Kijevu oglasila su se 25 puta, za svaku godinu koja je prošla od eksplozije u Černobilju. Službu u sećanje na žrtve održao je patrijarh moskovski i sve Rusije Kiril.
Poglavar Ruske pravoslavne crkve rekao je da svet nije upoznao katastrofu u mirnim vremenima, koja bi mogla da se uporedi sa onom u Černobilju.
Pomenu je prisustvovalo nekoliko stotina Ukrajinaca, među kojima i porodice nastradalih radnika.
O posledicama najveće mirnodobske nuklearne katastrofe i danas postoje nedoumice, jer je istina o njima godinama bila državna tajna.
Prema izveštaju UN iz 1995. godine, od havarije je direktno i indirektno stradalo devet miliona ljudi.
Černobiljska katastrofa
U aprilu 1986. godine, ljudskom greškom, izazvana eksplozija reaktora 4, u ruskoj nuklearki "Černobilj" kontaminirala je veći deo Evrope.
U Ukrajini, Belorusiji i Rusiji od radijacije je umrlo 4.000 ljudi, a među pola miliona onih koji još žive na kontaminiranom području, najveći je porast raka tiroidne žlezde.
U nedostatku lekova, lekari su lokalnom stanovništvu savetovali da za čišćenje organizma svakodnevno uzimaju čaj od koprive i sok od borovnice.
"Kada se dogodilo, nismo znali kolika je opasnost. Sada smo suviše stari za odlazak iz kontaminirane zone. Mi smo kao laboratorijski zečevi, predmet eksperimenta", rekla je Ksenija iz okoline Černobilja.
Razmere tragedije i opasnosti od radijacije, pet godina su bile državna tajna.
"Posle havarije, postojeći sistem kontrole radijacije bio je neupotrebljiv. Stručnjaci, koji su merili radijaciju, nisu imali prave dozimetre, pa su njihovi aparati pokazivali pogrešne vrednosti", rekao je fizičar Valentin Vinik, bivši radnik nuklearke.
Reaktor četiri zaliven je betonskim omotačem, ali su se brzo pojavile pukotine. Prošle godine započeti radovi na novom omotaču, vredni milijardu i 600 miliona evra - zapali su u finansijske teškoće, pa je završetak prolongiran za 2015. godinu.
Ipak, ruski stručnjaci tvrde da je havarija u Černobilju imala dosta manje posledice, nego što se priča.
"Ljudi koji nisu stručnjaci, opasnost od radijacije uveličavaju i do deset hiljada puta", rekao Leonid Boljšov, direktor Ruskog instituta za nuklearnu bezbednost.
Vreme je umanjilo strahove, a poslednja decenija u svetu bila je "period nuklearne renesanse".
Trenutno, najveća ekspanzija atomske energije je u Aziji, gde se rekonstruiše dve trećine od 64 reaktora. Predvodi Kina koja je, posle nukelarne katastrofe u Japanu, zamrzla planove za izgradnju novih nuklearki.
Pogledaj vesti o: Japan
