Izvor: B92, 26.Dec.2011, 16:35 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fukušima: Vlada loše reagovala
Tokio/Fukušima -- Japanski odgovor na nuklearnu krizu posle zemljotresa i cunamija 11. marta bio je konfuzan i pun problematičnih odluka, navedeno je u izveštaju.
U izveštaju se napominje i da se pogrešno podrazumevalo da vanredni sistem za hlađenje radi, a došlo je i do kašnjenja u objavljivanju opasnog radioaktivnog curenja. Uzmeniravajuća slika nesigurnih radnika i vladinih zvaničnika sklonih greškama, koji >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << su nastojali da odgovore na probleme u nuklearnoj centrali Fukušima Daići, opisana je u izveštaju nakon vladine istrage.
Na 507 strana internog izveštaja, sastavljenog na osnovu razgovora sa više od 400 ljudi, među njima i radnika u centrali i vladinih zvaničnika, zaključeno je da su vlasti u velikoj meri potcenile opasnost cunamija, pretpostavljajući da će najviši talas biti do šest metara. Cunami koji je pogodio centralu Fukušima Daiići bio je više nego dvostruko viši.
U izveštaju se kritikuje termin "soteigai", što znači ''van svih mogućih predviđanja" koji ukazuje da su vlasti nastojale da sa sebe skinu odgovornost za ono što se dogodilo. Navodeći da se dogodilo nešto što niko nije mogao zamisliti, vlasti su samo izazvale nepoverenje javnosti, navedeno je u izveštaju.
"Ovaj incident nas je naučio važnu lekciju kako moramo biti spremni za soteigai'', kaže se u izveštaju, koji je premijeru Jošihiku Nodi predao predsedavajući Istražnog komiteta za nukelarni akcident u centralama Fukušima.
Izveštaj koji će biti gotov do sredine 2012. godine otkriva da su radnici kompanije TEPCO (Tokyo Electric Power Company), koja rukovodi centralom Fukušima Daiići, bili nedovoljo obučeni za postupanje u vanrednim situacijama, kao što je slučaj neplaniranog nestanak struje, koji se dogodio kada je cunami uništio rezervne generatore, i izazvao najgoru nuklearnu katastrofu još od Černobila.
Nije bilo jasnih uputstava koje je trebalo slediti, a radnici nisu ni komunicirali, ne samo sa vladom, nego ni međusobno, kaže se u izveštaju.
Pronalaženje alternativnih načina za ubacivanje preko potrebne vode u reaktore bilo je odlagano tokom mnogo časova, zbog pogrešnog rukovanja rezervnim sistemom za hlađenje u slučaju opasnosti. Radnici su opet pretpostavili da sistem radi i to pored nekoliko znakova upozorenja, što je dovelo do topljenja nuklearnog jezgra.
U izveštaju se takođe otkriva i da su čak svi sistemi pravilno uključeni, šteta od cunamija bi ipak mogla biti toliko velika da bi u svakom slučaju došlo do topljenja jezgra.
Međutim, bolji odgovor je mogao da smanji štetu u jezgru, radioaktivno curenje i eksplozije hidrogena koja je usledila u dva reaktora i poslala radioaktivne čestice u atmosferu, kaže se u izveštaju.
Još tužnije je, navodi se u izveštaju, kako je vlada postupala u objavljivanju informacija javnosti, koristeći dvosmisleni jezik kako bi izbegla da prizna ozbiljno topljenje jezgra u reaktorima.
Vlada je, takođe, odložila objavljivanje podataka o radijaciji u toj oblasti, nepotrebno izlažući cele gradove radijaciji iako su oni mogli biti evakuisani, zaključuje izveštaj.
Vlada je nakon toga preporučila promene u radu kako bi slična postrojenja postupila ispravno u slučaju novih akcidenata.
Odlučeno je da se donošenje propisa o radu u nuklearnim postrojenjima izmeste iz ministarstava koja promovišu nukelarnu energiju.
Japanske nuklearne propise je donosilo isto ministarstvo koje je odlučivalo o razvoju nuklearne industrije. Od iduće godine u Japanu to će raditi Ministarstvo za zaštitu životne sredine.
Pogledaj vesti o: Zemljotres
