Izvor: Politika, 22.Jul.2011, 00:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Fotografije koje se „čitaju” svetlom
Mladi fotograf Simon Zec, koji je studirao u Australiji, vratio se u domovinu željan da pokaže šta je sve naučio
Multimedijalnu instalaciju – fotografije i video rad Simona Zeca, kojima Beograđanin ispituje mračniju stranu ljudske psihe, prvo je videla publika u Australiji, zatim u Tokiju, u Japanu, a ovih dana i publika u rodnom gradu mladog umetnika.
U donjem nivou galerije Ozon, u potpunom mraku, >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << svaki posetilac ima priliku da na potpuno subjektivan način „čita” fotografije.
Uz pomoć minimalnog, ali dovoljnog osvetljenja – lampe na glavi, posetioci izložbe se susreću sa slikama, uz zvuk jednoličnog, ritmičnog udarca dleta u slabu sijalicu koji dopire sa ekrana na kome se „vrti” video zapis.
Ova izložbaujedno je i diplomski rad dvadesetdvogodišnjeg Simona kojim je zaokružio školovanje na Koledžu za fotografiju u Melburnu.
Na razgovor za „Politiku”, mladić koji je pre 13 meseci, uz podršku roditelja, spakovao kofere i vratio se u domovinu došao je pravo iz foto-studija u kome radi.
– Možda nije dobro da se bavim komercijalnom fotografijom, ali važno mi je da mi je aparat u rukama – kaže smireno umetnik optimista u oblasti umetničke fotografije.
Nameće se pitanje šta je bio motiv da Simon napusti Australiju gde je, kao dečak, otišao da živi sa roditeljima sredinom devedesetih, prvo na Novi Zeland, a zatim na „najmlađi” kontinent.
– Smatram da jedino oni koji su otišli mogu da se vrate – jednostavno odgovara, uz opasku da se zainteresovao za fotografiju još kao klinac. Tako se logično nametnula odluka da upiše umetnički koledž.
– U srednjoj školi imao sam predmet fotografija – dodaje Simon i objašnjava da mu je mnogo značila podrška predavača, kroz sve nivoe obrazovanja, i insistiranje na praktičnom radu i slobodi razmišljanja.
– Imam prijatelje ovde u Srbiji, pa smo razgovarali o tome kako su se oni školovali. Razlika je velika.
Posle završetka školovanja, smatra da je za svakog umetnika beskonačna sloboda pomalo zamka.
– Nema profesora, mentora koji će reći: ovo je dobro, ili zašto ne probaš na još neki način?
On smatra da je pronašao vodilju.
–Koncept je najbitniji,ideja vuče rad, a medij je nebitan – ističe umetnik koji, za sada, nema nameru da napušta Srbiju.
Voleo bi da ode u Ameriku ili Nemačku koju smatra najbogatijom za umetničko istraživanje.
A. Cvetićanin
objavljeno: 22.07.2011
