Izvor: B92, 24.Jan.2013, 17:50 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Evro- priča o prekršenim pravilima
Priča o evru je i priča o prekršenim pravilima. Spasavanje evra odvija se po istom principu. Može li monetarna unija da opstane bez jasno definisanih pravila?
Japanski ekonomista Keniči Ohmae je još 2009. godine, pisao o evropskoj valuti, tvrdeći kako evro na svojoj vrednosti može da zahvali strogoj fiskalnoj disciplini
Tada nije bilo fondova za spasavanje evra, ali je zato dogovoren Pakt za stabilnost i privredni rast, odnosno pravila, koja su ograničavala zaduživanja >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << zemalja evrozone.
Ono što je taj japanski stručnjak prevideo jeste da se države članice monetarne unije uopšte nisu pridržavale dogovorenih pravila.
"Zajedno sa Belgijom, Grčkom i Italijom, u Uniju su primljene zemlje čija su zaduživanja prelazila 60 odsto“, piše Nikolaus Hajnen, analitičar Dojče banke. Pakt je definitivno propao 2003. godine, kada su Nemačka i Francuska izbegle plaćanje kazne za nepoštovanje pravila u visini budžetskog deficita. Dogovoreno je prekršeno najmanje sto puta, a kazna nije izrečena ni jedan jedini put.
Ako je suditi na osnovu navedenog, propao je svaki pokušaj da se pravila za države članice evrozone učine obavezujućim. Razlog tome su najverovatnije, različite tradicije i kulture zemalja Evrope, kaže ekonomista Dojče banke.
"To je dovelo do toga da su relativno severnoevropski definisana pravila, uglavnom bila poštovana upravo u tom delu Evrope, dok su ih na jugu starog kontinenta više doživljavali kao preporuku“, ukazuje Hajnen.
Drugim rečima, dok se Nemci uglavnom drže svojih principa, Francuzi bi radije da donose odluke, od slučaja do slučaja. Onog trenutka kada se dužnička kriza iz Grčke odrazila na kompletnu evrozonu, stav Pariza se promenio. U maju 2010. države članice evrozone počele su da raspravljaju o uslovima spasavanja prezaduženih zemalja, a da pri tome nisu uradile ništa drugo, nego odobrile velike sume finansijske pomoći jednoj, a zatim i drugoj zemlji.
Analitičar Dojče banke Hajnen smatra da to nije jedini problem. Prema njegovom mišljenju, ni sami lideri zemalja članica evrozone nisu preterano kreativno odgovorili na izazove finansijske krize. Ni ideja o "evroobveznicama“ nije dobro rešenje. Dobra osnova je neobavazujući Pakt evro plus sa početka 2011. godine.
Ukoliko Evropa želi da ostane u igri i da bude konkurentna, potrebna su joj jasno definisana pravila, kaže analitičar Dojče banke. Toj konkurentnosti bi doprinela pravila, koja bi podrazumevala nagrađivanje uspešnih, recimo nižim kamata pri novim zaduživanjima. Drugim rečima, finansijska tržišta bi i ubuduće trebalo da služe kao indikatori dobre i loše politike. Nova uloga Evropske centralne banke bi to mogla da ugrozi, kaže Heinen i zaključuje:
"Zaista postoje rizici da države članice evrozone popuste u sprovođenju reformi i mera štednje, jer znaju da je Evropska centralna banka uvek tu pomogne, ako zatreba.“
