Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 05.Jun.2021, 05:13

Emisija "Dokument": Od Černobilja do Fukušime (RTV1, 12.30)

U vremenu bez interneta, svet je o černobiljskoj katastrofi u nuklearnoj elektrani „Lenjin“ -saznao tek nekoliko dana kasnije, uključujući i stanovništvo u Srbiji. Oni koji se u Srbiji sećaju Černobilja, pamte upozorenja o kontaminiranoj vodi i preporuke da se ne treba izlagati kiši -koja je bila uzrok povećanja radioaktivnosti tih dana. Pored preporuka da se tog proleća izbegava zelena salata i povrće sa pijace, kružile su priče i o jeftinim čokoladicama „od mleka koje su dale >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << krave koje su pasle radioaktivnu travu".

Nuklearna katastrofa bila je istorijska prekretnica za SSSR, pa poslednji predsednik Sovjetskog Saveza Mihail Gorbačov tvrdi da je Černobilj bio jedan od glavnih razloga raspada te države. Prema prvim zvaničnim informacijama do nesreće je došlo ljudskom greškom, ali je, posle detaljne analize međunarodnih i sovjetskih eksperata, zaključeno da je uzrok nesreće bio kombinacija neadekvatnih tehničkih rešenja reaktora prilikom izvođenja testa. Da li su sagledane razmere nastale štete? Da li su nuklearne elektrane s pravom satanizovane, i jesmo li shvatili da nauka,odnosno, fizika ne trpi amatere,nepotizam i političke apartčike?

Krivci za nesreću u Černobilskoj elektrani Lenjin su kažnjeni zatvorom. Ali, prema zvaničnim podacima UN-a, samo 50 ljudi je poginulo u nesreći, a još 4.000 ljudi je preminulo od posledica radijacije.Brojne studije pokazuju da je na stotine ljudi obolelo zbog radioaktivnog zračenja posle eksplozije. Procenjuje se da je, računajući period od dve decenije posle katastrofe, direktno ili indirektno, eskplozija u Černobilju odnela oko 200.000 života. Evakuisano je više od 100.000 ljudi iz Černobiljske oblasti i uspostavljena je zona kontaminacije na teritoriji površine veće od 2.500 kvadratnih kilometara.

Na tom tragu je i priča o katastrofalnoj eksploziji reaktora, ispričana u mini-seriji u koprodukciji HBO-a i Skaja, dobila najvišu ocenu ikad za neku televizijsku seriju na stranici IMDB. Rusi i Ukrajinci gledali su je preko interneta, a dobila je dobre ocene i na ruskom sajtu Kinopoisk. Zanimanje za Černobilj i posledice te nesreće nije samo filmska fascinacija, pa su tako u Ukrajini razvili tamni turizam i brendirali su tu katastrofu. Liči li pomalo turizam u Černobilju na jurenje pokemona po Aušvicu? Iako je godišnjica prošla i dalje se govori i piše o tome. Iii ako je četvrti reaktor zaliven betonskim sarkofagom,do kada će Černobilj biti „živ“?

35 godina posleČernobilja i deceniju posle Fukušime, kako da nauka i savest budu glasnije? Nuklearna katastrofa u Černobilju koja je imala ekološke, ekonomske, zdravstvene, političke i sociološke posledice – imala je i nečeg dobrog; i dalje se unapređuje nuklearna sigurnost i nuklearni reaktori, pojačavaju se mere zaštite od novih tehnoloških pretnji, sajber kriminala, pa su stalno podvrgnute, takozvanim, bezbednosnim stres testovima.Ukupni broj nuklearnih elektrana u svetu je 450, u Evropi se nalazi čak 186.

Vredi podsetiti i na to da u našem komšiluku nuklearnih elektrana ima u Mađarskoj, Bugarskoj, Rumuniji i Sloveniji. Jesu li posle Černobilja radiofobija i paranoja ojačale? Da li je pretenciozno govoriti o podivljalom reaktoru i tome kako laži, manipulacije i diletantizam vode u katastrofu u doba negiranja ekoloških problema, novih ratova, klikbejtova, antivaksersa i postistine?

Sagovornici: Aljoša Milenković – novinar, Vedrana Vuletić – rukovodilac za monitoring,kontrolu i vanredne situacije u „Srbatom-u“, Dr Ištvan Bikit – profesor emeritus novosadskog PMF-a na katedri za nuklearnu fiziku, Stanko Stojiljković – glavni i odgovorni urednik magazina „Galaksija“ i Dr Mile Bjelajac - direktor Instituta za noviju istoriju Srbije i Žikica Milošević – glavni urednik “The Economist – svet u 2021“. za bivšu Jugoslaviju.
Pogledaj vesti o: Japan

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...