Izvor: B92, Tanjug, 30.Sep.2009, 10:40 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EBRD: Još 10 mlrd. evra za kredite
London -- EBRD zatražila je od država članica dodatnih 10 milijardi evra, kako bi umanjila uticaj globalne ekonomske krize na zemlje centralne i istočne Evrope.
Evropska banka za obnovu i razvoj koju kontroliše 61 država - uključujući sve članice Evropske unije, SAD i Japan - zatražila je dodatna sredstva koja vrede čak 50 odsto sredstava kojima sada raspolaže, kako bi proširila kreditiranje i time nadoknadila >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << oštar pad dotoka privatnog kapitala u bivše komunističke zemlje, preneo je "Fajnenšel tajms".
List britanske poslovne elite napominje da taj potez banke, neposredno pred godišnji sastanak Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF), naglašava njenu zabrinutost da bi ekonomske nevolje u kojima se taj region našao mogle da budu zanemarene.
U pismu akcionarima, predsednik EBRD Tomas Mirov je upozorio da su ekonomjie regiona "počele da se stabilizuju", ali da "to ne čine uniformno" i da bi "bilo preuranjeno reći da je počeo opšti preokret".
On je ocenio da će "kriza imati trajne posledice".
Mirov je pozvao članice Banke da ne zaborave da se ove godine navršava 20 godina od pada "gvozdene zavese", ocenivši da zemlje centralne i istočne Evrope koje su nekada pripadale komunističkom bloku zaslužuju "široku podršku" za nastavak "obostrano korisne integracije u ekonomiju Evrope i sveta".
"Fajnenšel" podseća da se u EBRD već nedeljama vode razgovori o mogućem povećanju kapitala banke radi borbe sa globalnom ekonomskom krizom.
Tomas Mirov predsednik EBRD-a
Prema oceni Mirova, radeći sa sadašnjim kapotalom od 20 milijardi evra, banka bi morala da ograniči godišnje kreditiranje na oko osam milijardi ove i sledeće godine i da ga kasnije smanji na šest milijardi.
„Aktivnost (banke) bi se smanjila u vreme kada je oporavak još nesiguran", ocenio je Mirov i dodao da stoga "snažno preporučuje" povećanje kapitala EBRD za 10 milijardi evra, kako bi mogla da izdvoji 9-10 milijardi godišnje, odnosno 20 milijardi za ukupno dodatno kreditiranje izmedju 2010. i 2015. godine.
Predlog Mirova najbolje pokazuje kako je globalna recesija transformisala EBRD, ocenjuje "Fajnenšel", navodeći da su pre krize SAD, najveći akcionar, tražile da se aktivnost banke smanji, obrazlažući taj zahtev činjenicom da se u post-komunističkim zemljama polako ustaljuje tržišna ekonomija, pa podrška tranziciji više nije neophodna.
EBRD je prošlu godinu, zbog najteže globalne krize u minulih osam decenija, zaključila s rekordnim gubitkom od 602 miliona evra.
