Izvor: Politika, 02.Apr.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država nije neprijatelj tržišne ekonomije
Zaposleni moraju biti spremni da u potrazi za novim radnim mestom menjaju prebivalište ili čak i zanimanje, kaže Kacuhito Ivai, profesor iz Japana
Šetajući Knez Mihailovom i posmatrajući Beograđane kako sede u kafićima i uživaju pijući kafu, profesor Kacuhito Ivai, gostujući profesor na japanskom Musašino univerzitetu, pomislio je da je turizam jedna od šansi za razvoj srpske ekonomije. To je i istakao juče u razgovoru sa novinarima u Savezu ekonomista Srbije >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odgovarajući na pitanje koji bi sektori investitorima iz Japana, posle duvanske industrije, mogli da budu zanimljivi. Naročito sad, u periodu svetske finansijske krize.
– Mala tržišta u tranziciji, kao što je Srbija, uvek su atraktivna za razvoj inovativnog biznisa i tu leži mnogo šansi za razvoj. Turizam može da bude vrlo interesantna oblast ne samo za japanske, već i za neke druge investitore iz sveta. Pogotovo, što su prihodi iz ove oblasti veliki i znatno povećavaju rast bruto domaćeg proizvoda – uveren je naš sagovornik koji je u svojoj karijeri bio predavač na Univerzitetu u Pensilvaniji, gostujući profesor u „Vudro Vilson” školi za međunarodne odnose Univerziteta Priston.
U srpsku prestonicu stigao je kao gost Beogradskog univerziteta i u sadašnjim kriznim vremenima, kako kaže, zagovornik je teze da država nije neprijatelj tržišne ekonomije. Naravno, ukoliko su intervencije vlade neophodne.
Novinare je interesovalo i kakav bi savet mogao da ponudi predstavnicima srpskih vlasti, odnosno na koji način da se bore sa baukom svetske finansijske krize i kako da sačuvaju radna mesta.
– Situacija u Srbiji je prilično specifična, nisam dovoljno upućen u ovdašnje ekonomske probleme. Ali za svaku malu zemlju u tranziciji fleksibilno tržište rada može da bude jedno od rešenja – kaže on.
Na pitanje šta taj termin podrazumeva, naš sagovornik odgovara da zaposleni moraju biti spremni da u potrazi za novim radnim mestom menjaju prebivalište, čak i zanimanje.
– Kada kombinujete tako definisanu politiku rada i zapošljavanja sa politikom socijalne sigurnosti, rezultat ne može da izostane. U prilog toj tezi, najbolji primer je nemački socijaldemokratski model vođenja ekonomske politike. Njihovo tržište rada je vrlo fleksibilno, ali radnici imaju i određenu socijalnu sigurnost. I rezultati se vide. Nemci su, prema nekim istraživanjima, po stepenu zadovoljstva i sreće u svetskom vrhu – zaključuje on.
A. Nikolić
[objavljeno: 03/04/2009]
