Izvor: Glas javnosti, 18.Jul.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Drugi pišu
U Japanu 10.000 pravoslavaca
TOKIO/MOSKVA - U zemlji Izlazećeg sunca više od 10 hiljada Japanaca sebe smatra pravoslavnim hrišćanima, iako je njihov tačan broj nemoguće precizirati. To je saopšteno novinaru Itar TASS iz Japanske autonomne pravoslavne crkve.
U zemlji postoji 67 mesnih pravoslavnih parohija, od kojih je 8 na ostrvu Hokaido, 180 km južno od jezera Toja, gde su se sastali lideri Velike Britanije, Italije, Rusije, SAD, Nemačke, Kanade, Francuske >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << i Japana, nalazi se grad Hakodata, u kojem je 1859. godine, pri ruskom konzulatu podignut prvi pravoslavni hram u zemlji Izlazećeg sunca. U tom hramu je službu počeo sveti Nikolaj Japanski (Ivan Kasatkin). U drugoj polovini 19. veka kasniji svetitelj je postavio temelje Japanske autonomne pravoslavne crkve. Pošto je naučio jezik zemlje domaćina, otac Nikolaj je preveo Jevanđelje i niz bogoslužbenih knjiga, propovedao pravoslavlje širom zemlje, gradio hramove i molitvene kuće. NJegovom zaslugom u centru Tokija je podignut katedralni sabor Hristovog Vaskrsenja. Japanci, uvažavajući pravoslavnog propovednika, hram nazivaju Nikolaj-do (sabor svetog Nikolaja), prema Nikolaju Kasatkinu koji je 1970. godine, proglašen za sveca.
U tokijskom rejonu Meguro traje izgradnja prve crkve u Japanu, koja pripada Moskovskoj patrijaršiji. To je omogućila parohijanka ruske opštine Suzana Kravcova, koja je 1977. godine, zaveštala svoje imanje Pravoslavnoj crkvi za izgradnju hrama u čast svetog Aleksandra Nevskog. Pune tri decenije, zbog pravnih i dugih razloga, volja ove žene nije mogla da bude ispunjena. Hvala Bogu, gradnja se bliži kraju, predviđeno je da to bude 31. avgusta. Za 12. septembar je predviđeno osveštanje hrama, a služiće mitropolit smoljenski i kalinjingradski Kiril, predsednik Odeljenja spoljnih crkvenih veza Ruske pravoslavne crkve.
Šta želi EU od Grupe 8?
Izvodi:
Francuski predsednik Nikola Sarkozi zatražio je da se zbog globalne krize hrane ukinu ograničenja izvoza. Predlaže i stvaranje međunarodne skupine stručnjaka za globalnu krizu hrane koja bi pod okriljem UN analizirala probleme sigurnosti hrane.
Evropska unija namerava da uspostavi fond težak nekoliko milijardi evra za suzbijanje gladi. Predsednik Evropske komisije Hoze Manuel Barozo želi da poljoprivredi i seljacima u siromašnim zemljama stoji na raspolaganju milijarda evra. Japanski premijer Fukuda je potvrdio da će skupine zemalja G8 uspostaviti rezerve žitarica koje bi se u kriznim situacijama prodale na svetskom tržištu da bi se snizile cene. Prema procenama Svetske banke, siromašnim zemljama je potrebna brza pomoć od šest milijardi evra kako bi mogle savladati krizu visokih cena hrane i goriva.
Svetska banka je kritikovala proizvodnju biogoriva jer se koriste biljke koje se koriste kao hrana i to često u monokulturama, a delimično uz krčenje prašuma. Evropska agencija za energiju (EEA) koja savetuje Evropsku komisiju, još u aprilu je zatražila da se odustane od ciljeva vezanih uz biogorivo. U međuvremenu se i Nemačka distancirala od zacrtanog udela biogoriva. Velika Britanija, Italija i Francuska zacrtani cilj od 10 odsto udela biogoriva drže pod znakom pitanja.
Potrebno je odrediti kriterijume za proizvodnju biogoriva, a EU mora da osigura da u Evropi na tržište dolazi samo biogorivo koje je proizvedeno na način da ne šteti okolini, te da je socijalno prihvatljivo.
„Do 2050. godine moramo smanjiti za polovinu ugljen-dioksid u odnosu na 1990. godinu“, naglasio je predsednik Evropske komisije Barozo dodajući kako je „vrijeme ozbiljnog proveravanja prošlo“ te da je „sada potrebno doneti odluke i preuzeti obaveze o zacrtanim ciljevima“.
Centralna Azija je ključna za sigurnost OESC
Predsedavajući, parlamentarne skupštine OESC Aleksandar Stab, finski ministar za spoljne poslove, na godišnjem sastanku u Astani u Kazahstanu, nazvao je Centralnu Aziju regionom od ključnog značaja za bezbednost organizacije, a takođe i sastavnom celinom u vezi sa brojnim pretnjama koje upućuju teroristički nasilnici iz Avganistana.
„Izgradnja stabilnosti, prosperiteta i demokratije u tom regionu je od vitalnog značaja za celo područje koje obuhvata Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju, naglasio je u govoru finski ministar Stab.
„Svaka ideja koja otvara nove puteve za kooperativnu bezbednost vredna je istraživanja. U svetlu promena, jačanje suštine OESC je od krajnje vrednosti. Naglasak je na kooperativnoj bezbednosti, demokratiji, ljudskim pravima i vladavini zakona, a to su osnovne funkcije.“
Stab je pozvao na jačanje političkih reformi i stvaranje potencijala za novi ugovor o bezbednosti evroatlantskog područja. Bivši sovjetski blok u centralnoj Aziji je „viđen“ kao ključni u zaustavljanju širenja droga i trgovine oružjem sa nasiljem obuzetih područja Avganistana.
Zašto raste cena nafte?
Nafta je opet poskupela, pošto je bez rezultata završen sastanak vodećih proizvođača i potrošača u Džedi, u Saudijskoj Arabiji. Cene su skočile uprkos obećanju naftnog lidera, Saudijske Arabije, da će povećati proizvodnju.
Osnovni zakon ekonomije kaže da povećanje proizvodnje smanjuje cene. Zašto je onda nafta poskupela, BBC je pitao Jana Randolfa iz instituta za ekonomske analize Global insajt:
„Najverovatnije zato što je proizvodnja nafte u Nigeriji nedavno toliko pala da saudijsko obećanje nije bilo dovoljno da popravi situaciju. Osim toga, Saudijci su povećanje - za 200.000 barela dnevno - najavili još ranije, tako da su posledice te najave već uračunate na tržištu“.
Randolf smatra da su Saudijci organizovali sastanak i zbog želje da poprave svoj imidž:
„Mnogi upiru prst u Saudijsku Arabiju kao jednog od krivaca za skupu naftu koji ne čini dovoljno da se stanje popravi. Sastankom su hteli da pokažu da trenutnu situaciju shvataju ozbiljno i da čine sve što mogu. Zaista ih brinu sve veće cene nafte a i mogućnost da, dugoročno gledano, dođe do masovnog prelaska na energije iz obnovljivih izvora. Po mom mišljenju, to bi i trebalo da se desi.“
Da li će cena nastaviti da raste?
„Veza ponude i potražnje važi, pa možemo da očekujemo cenu barela nafte oko 140 dolara. Ali vrlo je teško reći dokle će proizvodnja nafte moći da se povećava, s obzirom na ogromnu potražnju u zemljama u ekonomskom usponu, poput Indije i Kine, zaključio je Jan Randolf iz instituta za ekonomske analize Global insajt.
