Izvor: Vostok.rs, 15.Avg.2014, 12:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Da li je Azija bremenita ratom?
15.08.2014. -
Zbog nedostatka sporazuma u Pacifičkom obruču se punom parom odvija trka u naoružanju, jača ratoborni nacionalizam, rastu protivrečnosti među državama. Ovaj odlomak iz referata Međunarodnog instituta za strateška istraživanja ( International Institute for Strategic Studies ) opisuje vrlo zabrinjavajuću sliku u najdinamičnijem i najnaseljenijem regionu sveta.
Glavna tendencija je porast vojnih troškova. Ocenjuje se da je Pacifički obruč region s najbržim >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << rastom vojnih rashoda. U tome i dalje prednjače SAD, drugo mesto zauzima Kina, a na kraju trojke je Japan. Druge regionalne velesile takođe ne žale novac na odbranu. Očigledno je da su decenijama njihovi odbrambeni budžeti i vojne mogućnosti zaostajali za mnogim evropskim zemljama. A azijske države su se fokusirale na ekonomiju, ulagale su novac u infrastrukturu i nauku. Sad su mnoge od njih istovremeno pristupile povećanju kapaciteta i modernizaciji oružanih snaga.
Kao karakteristična odlika situacije u Pacifičkom obruču navodi se sve veći nacionalizam najvećih igrača, na primer, Kine. Poverovavši u sopstvenu izuzetnost u situaciji moćnog ekonomskog poleta i neverovatnog rasta BDP KNR se u regionu ponaša sve sigurnije i agresivnije, što mora zabrinjavati susede. Posebno one s kojima Kina vodi teritorijalne sporove. Od 2009. godine su učestali slučajevi kad patrolni gliseri KNR pucaju po ribarskim čamcima koji se bave ovim zanatom u vodama koje Peking smatra svojima. U toku leta 2012. godine komanda NOAK je odlučila da na ostrvima Spartli stvori vojnu bazu. A ovog proleća je kineska naftna kompanija počela da radi na bušotinama u spornim vodama Južnog kineskog mora.
Veliki porast nacionalizma oseća se i u zemljama Jugoistočnog regiona. Za mnoge je on povezan s jačanjem KNR. Kineze u ovom regionu nikad nisu voleli, ali se antikineska raspoloženja posebno pojačala u poslednje vreme. Nedavni primer su antikineski pogromi u Vijetnamu u maju, koji su počeli upravo zbog naftne platforme u spornim vodama. Ne možemo, a da ne istaknemo porast ultradesničarskih raspoloženja u Japanu, gde je takođe u toku preosmišljavanje odbrambene politike.
Može li se reći da je Azija bremenita ratom? Po mišljenju zamenika direktora Instituta za političke i vojne analize Aleksandra Hramčihina,
- To je više nego ozbiljno i u ovom regionu ništa neće proći samo po sebi. Zemlje vide da SAD ne brane čak ni interese svojih saveznika, ako zbog toga sama Amerika može pretrpeti gubitke. Amerika tim pre neće ratovati protiv Kine. Zato se sad tamo odvija trka u naoružanju. Osim toga, očigledno je da se centar svetske moći pomera ka Pacifičkom obruču. Tamo se sad nalaze najjače svetske ekonomije, kao i najjače vojske sveta. Nije isključeno da će sad doći do promena, prvo u ovom regionu, a onda možda i u većim razmerama. Jake ekonomske veze teško da mogu da spreče vojni sukob. Uoči Prvog i Drugog svetskog rata sve zemlje su takođe imali snažne ekonomske veze, što ih nije sprečilo da uđu u rat.
Potpredsednik ruske Akademije za geopolitičke probleme Vladimir Anohin se pridržava drugog mišljenja:
- Svet ulazi u novu fazu. On postaje mnogopolaran, mnogovektorski. I kad neka zemlja stekne ekonomsku težinu, ona želi da bude i aktivniji politički igrač. Jačanje ekonomije je uvek praćeno snaženjem vojnih mišića. Razumem bojazan Južne Koreje, Japana i drugih zemalja kad je Kina u pitanju, ali je to proces evolucije, normalan geopolitički proces. Svet je na prekretnici. Dinamika društvenih, ekonomskih i vojno-političkih procesa će se ubrzati, protivrečnosti rastu. Ali svima je jasno da nikakav vojni sukob u ovom regionu neće rešiti nijedno od postojećih pitanja ni u čiju korist. Zato će zemlje među kojima postoje protivrečnosti kao dve mačke frktati jedna protiv druge, ali neće zapodeti veliku kavgu...
Međutim, većina stanovništva Pacifičkog obračuna se plaši da teritorijalni sporovi s Kinom mogu dovesti do rata. Do ovakvog zaključka je došla i kompanija za konsalting Pew Research . Po podacima ispitivanja javnog mnjenja u 11 zemalja, većina njihovog stanovništva je vrlo zabrinuta zbog mogućnosti vojnog sukoba s Kinom. Na Filipitima se rata s Kinom plaši 93% ispitanika, u Japanu – 85%, u Vijetnamu – 84%, u Južnoj Koreji – 83%, u Indiji – 72%, u Maleziji – 66%, u Bangladešu – 55%, u Indoneziji – 52%. U samoj Kini je 62% ispitanika izjavilo da sukob zbog spornih teritorija može da preraste u rat.
Situaciju pogoršava to što u Pacifičkom obruču nema efikasnih ugovorno-pravnih mehanizama. Dok je u Evropi stvorena arhitektura bezbednosti na čelu s OBSE, iako se mnogi žale na njenu nisku efikasnost, u Pacifičkom obruču nema čak ni takve strukture. Problemi bezbednosti se razmatraju na najrazličitijim nivoima i u najrazličitijim formatima, ali to zasad nije dovelo do usvajanja pravno obavezujućih dokumenata. Zato zemlje u regionu mogu neometano da povećavaju vojna ulaganja i da za to ne odgovaraju susedima, niti da ih o tome obaveštavaju.
Ljudmila Saakjan,
Izvor: Glas Rusije, foto: Flickr.com/Times Asi /cc-by
