Izvor: SrbijaDanas.com, 30.Jul.2021, 08:31

DA LI ZNATE O ČEMU PEVAJU HIMNE KOJE SLUŠAMO IZ TOKIJA? Ovih dana slušamo različite priče kroz različite melodije čije značenje ne znamo svi

DA LI ZNATE O ČEMU PEVAJU HIMNE KOJE SLUŠAMO IZ TOKIJA? Ovih dana slušamo različite priče kroz različite melodije čije značenje ne znamo svi

Godine odricanja i mukotrpnog rada, za kulminaciju na najvišem stepeniku olimpijskog podijuma.

Često uz provalu suza dok se intonira najvažnija pesma ikada napisana - državna himna, uz koju su se dobijali i gubili ratovi, rušile države, osvajale zlatne medalje. Nastale u vreme revolucionarnog nacionalističkog zanosa u 19. veku, himne su uvek izazivale jak emotivni odgovor, kao izraz kolektivnog glasa zajednice.

Na Olimpijskim igrama su prvi put intonirane u Parizu >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << 1924. godine, a od tada smo slušali i zapamtili razne melodije, gledali emotivne reakcije sportista tokom izvođenja, ne znajući često o čemu govore, niti koji im je istorijski kontekst.

"BOŽE, PRAVDE" OD 1882.

Himne naše zemlje delile su sudbinu čestih mena državnog uređenja i ideologija, krećući se od slavljenja Boga i kralja, ka panslavizmu i integralizmu jugoslovenskih naroda. Prva himna srpske države bila je i danas aktuelna "Bože pravde", po stihovima Jovana Đorđevića i sa muzikom Davorina Jenka, prvi put izvedena u sklopu predstave "Markova sablja" u čast punoletstva kneza Milana, a zvanična državna himna postala je 1882. godine, Milanovim krunisanjem za kralja. U periodu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, u jednu himnu su kombinovane "Bože pravde", hrvatska "Lijepa naša domovina" i slovenačka "Naprej zastave slave". Pobeda nad fašizmom u Drugom svetskom ratu dala je krila nacionalnom samopouzdanju, a stihove u kojima se sve nade polažu u Boga, zamenila grmljavinom "živi, živi, duh slovenski, živeće vekova, zalud preti ponor pakla, zalud vatra groma". Melodija je bila veoma slična današnjoj poljskoj himni, s obzirom na to da su nastale iz istog panslavističkog korena.

Bože pravde, ti što spase

od propasti dosad nas,

čuj i odsad naše glase

i od sad nam budi spas.

Moćnom rukom vodi, brani

budućnosti srpske brod,

Bože spasi, Bože hrani,

srpske zemlje, srpski rod!

Složi srpsku braću dragu

na svak dičan slavan rad,

sloga biće poraz vragu

a najjači srpstvu grad.

Nek na srpskoj blista grani

bratske sloge zlatan plod,

Bože spasi, Bože hrani

srpske zemlje, srpski rod!

Nek na srpsko vedro čelo

tvog ne padne gneva grom

Blagoslovi Srbu selo

polje, njivu, grad i dom!

Kad nastupe borbe dani

k' pobedi mu vodi hod

Bože spasi, Bože hrani

srpske zemlje, srpski rod!

Iz mračnoga sinu groba

srpske slave novi sjaj

nastalo je novo doba

Novu sreću, Bože daj!

Otadžbinu srpsku brani

pet vekovne borbe plod

Bože spasi, Bože brani

moli ti se srpski rod!


NOVE REČI STARE MUZIKE

Sovjetski Savez ne postoji skoro trideset godina, ali simbolički i dalje živi kroz nepromenjenu melodiju himne, kompozitora Aleksandra Aleksandrova, uz novi tekst Sergeja Mihalkova. U periodu između 1991. i 2000. godine, himna Rusije bila je "Patriotska pesma", bez teksta, sve dok predsednik Vladimir Putin nije ukazom vratio staru melodiju, uz promenjene reči, želeći time da istakne kontinuitet sa sovjetskim nasleđem, uvažavajući nostalgiju u velikom delu stanovništva. Žestoko su se bunili liberalni ruski krugovi, kojima iz nove-stare melodije i dalje odjekuju imena Lenjina i Staljina, iako ih u novom tekstu nema. Osim toga, sa izuzetkom referenci na komunizam, ateizam i partiju, ključne reči su ostale nepromenjene: "narod", "savez", "sloboda", "otadžbina", a jedan stih, i to kulminatorni, u potpunosti prepisan "slavna budi, naša slobodna Otadžbino".

- Ako se složimo da ne koristimo simbole iz ere Sovjetskog Saveza, morali bismo se složiti i da je čitava generacija naših građana, naših majki i očeva, živela bez smisla. A sa time ne mogu da se saglasim - izjavio je svojevremeno Putin.

Istočna i Zapadna Nemačka su na LOI u Melburnu 1956. nastupile kao jedan tim, a oba dela podeljene Nemačke su se odrekle intoniranja svojih zvaničnih himni u korist "Ode radosti" iz Betovenove "Devete simfonije". Istu kompoziciju je na OI 1992. koristila Južnoafrička Republika, kojoj su stihovi "svi će ljudi braća biti" izgledali kao pravi izbor nakon ukidanja aparthejda.

Tajvan od 1984. na Igrama nastupa kao Kineski Tajpej, a sportisti koji se popnu na najviše postolje umesto zvanične državne himne slušaju "Nacionalnu himnu zastave", zbog nepriznavanja od strane Narodne Republike Kine.

Na kraju, Rusija je u decembru prošle godine, zbog navodnog dopinga sportista uz podršku države, dobila dvogodišnju zabranu nastupanja pod državnim simbolima, uključujući himnu, pa će se u Tokiju umesto nje čuti "Prvi klavirski koncert" Pjotra Iljiča Čajkovskog. Prvi izbor Ruskog olimpijskog komiteta bila je "Kaćuša", patriotska narodna pesma iz Drugog svetskog rata, ali je nju Sud za sportsku arbitražu odbio, jer previše asocira na Rusiju.

FRANCUSKA

RATNI POKLIČ REVOLUCIJE

Revolucionarnog i prkosnog duha, sa refrenom "na oružje građani, formirajte svoje bataljone", francuska himna najviše podseća na ratni poklič. Nastala je u vreme Francuske revolucije, a komponovao ju je oficir Klod Žozef Ruže de Lil, kako bi podigao moral francuskoj vojsci kada su Austrija i Pruska objavile rat, u pokušaju da uguše pobunu naroda. Prvobitno poznata kao "Ratna pesma Rajnske armije", ime "Marseljeza" dobila je po dobrovoljcima iz Marselja koji su je pevali u pohodu na Pariz, a zvanična himna je postala 1795. godine. Ukinuo ju je Napoleon, u strahu da bi mogla da inspiriše revoluciju protiv njega, a popularnost je ponovo stekla u vreme Prvog i Drugog svetskog rata, kada je davala snage narodu kao prkosna pesma slobode.

Danas je kontroverzna, razapeta između tumačenja u ključu "sloboda, jednakost, bratstvo", i imperijalističkog značenja stihova "neka nečista krv, natopi naše brazde", koje je dobila tokom Alžirskog rata za nezavisnost, pa su je alžirski imigranti izviždali na prvom zvaničnom meču dve fudbalske reprezentacije, u Parizu 2001. godine. Ono što je neosporno je da se radi o jednoj od najenergičnijih himni koja nikog ne ostavlja ravnodušnim.

Hajdemo! Deco Otadžbine!

Dan slave je došao!

Protiv nas je podignuta

Krvava zastava tiranije!

(Bis)

Čujete li u poljima

Riku tih divljih vojnika?

Oni vam u naručje dolaze

Da zakolju vaše sinove,

vaše supruge.

Na oružje građani!

Formirajte svoje bataljone!

Koračajmo! Koračajmo!

Neka nečista krv

Natopi naše brazde!

Pogledaj vesti o: Japan

Nastavak na SrbijaDanas.com...






Napomena: Ova vest je automatizovano (softverski) preuzeta sa sajta SrbijaDanas.com. Nije preneta ručno, niti proverena od strane uredništva portala "Vesti.rs", već je preneta automatski, računajući na savesnost i dobru nameru sajta SrbijaDanas.com. Ukoliko vest (članak) sadrži netačne navode, vređa nekog, ili krši nečija autorska prava - molimo Vas da nas o tome ODMAH obavestite obavestite kako bismo uklonili sporni sadržaj.