Izvor: Politika, 16.Mar.2011, 01:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Černobiljsko odbrojavanje
Na svojevrsnoj „lestvici nuklearnih događaja” od sedam podeljaka, nesreća na Ostrvu tri milje dobila je „peticu”, u Ukrajini čistu „sedmicu”, a nuklearke u Fukušimi – za sada – „četvorku”
Hoće li nuklearka „Fukušima-Daiči” prva („Fukušima dva” s četiri reaktora je 11,5 kilometara južnije, u kojoj je i četvrti reaktor, od šest, pretrpeo udes) doživeti zlu sudbinu „Ostrva tri milje” (SAD) i Černobilja (SSSR)?
Prvi uslov je >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ispunjen: zračenje pogubno po ljude (i ostali živi svet) iscurilo je u okolinu. Sada se niko ne usuđuje da zanemari umnožavanje neprilika.
Japanci su, iz razumljivih razloga, veoma zabrinuti jer su na svojoj koži iskusili strahote dveju atomskih bombi, bačenih 1945. na Hirošimu i Nagasaki.
Umnožavanje strepnje
Kako se pretpostavlja, u prvom reaktoru jedne od najvećih nuklearnih elektrana na svetu eksplodirao je nagomilani vodonik (kao omanja avionska bomba) koji je zapaljive prirode, potom se dogodio kvar na trećem, zatim je prijavljen na drugom i, naposletku, juče i na četvrtom. Najpre su, verovatno, ispušteni iz reaktorske posude u zaštitnu zgradu lako isparljivi jod i cezijum – da bi se izbeglo povećanje pritiska – i odatle dospeli u okolni vazduh.
Stručnjaci i dalje nisu saglasni kada procenjuju razmere nezgode koja, prema novinskim izveštajima, poprima sve sumornije obrise. Sva je prilika da su uranijumske šipke u prvom bloku (reaktoru) počele da se tope, za reaktorsku posudu u kojoj su smeštena nema pouzdanih iskaza da li je oštećena, a zaštitno zdanje (kontejnment) – kako se pretpostavlja – još nije ugroženo.
Kako najčešće biva, klupko pretećih zbivanja počelo je da se odmotava otkazom hlađenja, zbog kojeg se nakupila tzv. zaostala toplota. Razorni zemljotres u petak, naime, prekinuo je dovod struje u postrojenje za napajanje vodom.
Zbog straha da gorivne cevi ne ostanu suve, nadležni su naredili da se brže-bolje ubacuje morska voda (verovatno prečišćena ili destilisana) s dodatom bornom kiselinom koja bi trebalo da obustavi fisiju u samom začetku. Cepanje atoma (fisija), jednom započeto, može se jedino zaustaviti ako su uranijumske šipke potopljene. Ne pomaže, čak, ni to što je elektrana automatski isključena.
Iako nema naznake da je zaštitna zgrada igde napukla, iz minuta u minut narasta strepnja da se zemlja suočava s najvećim iskušenjem u proteklih pet decenija. Za sada je izvesno da je pomenuta atomska centrala van upotrebe. Kakve se posledice očekuju?
„Neobeležena teritorija”
Ken Berdžeron, fizičar iz Nacionalne laboratorije Sandija (SAD), koji godinama oponaša nuklearne nesreće na računaru, sažeto zaključuje: „Mi smo na neobeleženoj teritoriji.” Drugim rečima, na neizvesnoj stazi od delimičnog do potpunog topljenja. Pretnju potonjeg Svetsko nuklearno udruženje, pak, smatra najmanje verovatnom. U čemu se dva ishoda razlikuju?
Prvi pretpostavlja da nije započelo topljenje gorivnih šipki, što se nakon najnovijih saznanja ne poriče. Ali se u razmatranjima oštećenje pojedinih više ne odbacuje, zato što su ostale na suvom.
Drugi podrazumeva da je sve gorivo satima ostalo bez vode koja je isparila, jer hiljade uranijumskih kuglica iz tankih cevi (šipke) od cirkonijuma (dugačke oko 3,5 metra) tada spadnu na dno reaktorskog suda. Izložene visokoj temperaturi (2.865 Celzijusovih stepeni) pretvore se u svojevrsnu užarenu lavu koja se lako izmigolji iz posude raznoseći unaokolo veoma smrtonosne doze zračenja.
Tako se najkraćom zamišljenom stazom stiže u filmsku pustolovinu „Kineski sindrom” koja je dočarala prodiranje ozračene mešavine iz američke nuklearke u Kinu. Nalik putešestviju Žila Verna „Put u središte Zemlje”.
Slična grozomorna slutnja naveliko je zadavala glavobolju spasiocima u Černobilju. Najzloslutnije strepnje prizivaju u sećanje černobiljsko iskustvo kada su srušeni reaktor iz vazduha morali da zatrpaju tonama peska i cementa. Jednostavno su ga pretvorili u neku vrstu sarkofaga.
U japanskoj nesreći je utešno to što je ojačana zaštitna zgrada reaktora, kakva u sovjetskoj nije ni postojala. Napravljena je tako da spreči isticanje zračenja napolje – u gasovitom, tečnom ili čvrstom stanju.
Japanska agencija za nuklearnu bezbednost već je nesreći u Fukušimi dodelila „četvorku” – na lestvici od „jedinice” do „sedmice”, ali konačna ocena zavisi od raspleta čiji se kraj ne nazire. Podsetimo da su „Ostrvu tri milje” uknjižili „peticu”, a Černobilju čistu „sedmicu”.
Ukoliko se gorivno jezgro sasvim ne prekrije vodom, istopljeno gorivo će uskoro kroz dno reaktorske posude iscuriti. U najgorem slučaju, pregrejaće se i eksplodiraće nakupljena vodena para, što će razoriti celo zaštitno zdanje.
A to znači početak černobiljskog odbrojavanja.
Stanko Stojiljković
-----------------------------------------------
Černobilj najcrnji
Stručnjaci Međunarodne agencije za atomsku energiju i OECD-a sačinili su svojevrsnu „lestvicu nuklearnih događaja” koja je, za razliku od seizmičkih, podeljena na sedam podeljaka.
Najpogubniji (sedmi stepen) zbio se 1986. u Černobilju kada je umrlo 31 lice, od kojih 28 za nekoliko sedmica, jer su bila preterano ozračena. Od radijacione bolesti razbolelo se 200–300 zaposlenih, vatrogasaca i spasilaca, a oko 130.000 okolnih žitelja ozračeno je, kako se stručno kaže, više od međunarodno dopuštenih doza. Kod 800 dece se pojavio rak štitne žlezde koji se u deset slučajeva završio smrću.
Šestim stepenom obeležen je udes u Kištimu na Uralu (SSSR) 1957. godine, koji je dugo skrivan od javnosti zato što je to bilo vojno postrojenje za obogaćivanje uranijuma. Peti se pripisuje oštećenju na reaktoru za vojne potrebe u Vindskejlu (Velika Britanija) iste godine i naveliko opisanom kvaru na nuklearki „Ostrvo tri milje” (SAD) 1979. Pod četvrtim svrstani su ozbiljni otkazi na atomskim centralama Sen-Loran (Francuska) 1980. i Tokaimura (Japan) 1999. Za treći se vezuju ispadi u Vandelosu (Španija) 1989, Dejvis-Besiju (SAD) 2002. i Pakšnu (Mađarska) 2003.
Otkazi razvrstani pod dva i jedan nemaju bogzna kakvog uticaja na zaposlene.
------------------------------------------------
Izdržaće pad „boinga”
Svi pobrojani udesi desili su se u nešto više od 11.000 reaktor-godina korišćenja nuklearne energije u mirnodopske svrhe, kako se stručnim jezikom samerava dosadašnji rad svih nuklearki u svetu. Iz toga nuklearci slavodobitno izvlače zaključak da se struje iz atoma izvlači na najbezbedniji način. Naime, posle „Ostrva tri milje” i Černobilja pooštreni su uslovi za izdavanje dozvola i održavanje nuklearki.
Isprva je važilo da se jednom u 10.000 godina (podaci iz novembra 2003) može oštetiti reaktorsko jezgro, što se smatra najtežim kvarom i najvećom pretnjom po zaposlene i okolinu, potom se proteglo na sto hiljada, a na kraju na milion godina rada. Za reaktore koji će se graditi u sledećoj deceniji uslovi su još stroži: deset miliona godina!
Rušenje Trgovinskog centra u Njujorku 2001. nagnalo je nuklearce da još jednom preispitaju mere zaštite. Računali su, računali i izračunali da ni „boing 767-400”, s tovarom većim od dve tone, obrušivši se najvećom brzinom koja dopušta da se pogodi cilj – 560 kilometara na sat – ne bi ozbiljno oštetio reaktorsku zgradu!
------------------------------------
Struja iz atoma
Od najstarijeg u Obninsku (Rusija), iz kojeg su atomski kilovati potekli 27. juna 1954. godine, do danas su u 30 zemalja sagrađena 442 mirnodopska reaktora, postrojenja u kojima se bombardovanjem jezgara obogaćenog uranijuma 235 (preradom se iznos prirodnog hemijskog elementa poveća sa 0,7 na 4–5 odsto) proizvodi električna struja. Japan ima 54 i gradi još dva.
Statistički iskazano: nuklearnom energijom zadovoljava se 15 odsto (ili 375.000 megavata) sadašnjih svetskih potreba.
objavljeno: 16.03.2011.
