Izvor: Politika, 05.Dec.2010, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Čaj se pije filozofski
O biljnom napitku koji dolazi iz Kine kod nas se malo zna a čajanke su tek povremeno zauzimale mesto na vrhu društvenih događaja
Na pitanje postavljeno u nekom kvizu: „Koje je piće, posle vode, najzastupljenije na planeti?” mnogi u Srbiji bi znali tačan odgovor. Baš kao i na ono da je domovina čaja – Kina. Ipak, dalje zadiranje u temu o biljnom napitku čije je ispijanje u postojbini ili Japanu i Engleskoj >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << gotovo predmet filozofskog pravca čini se da je za naše ljude neistraženo polje.
– Mi smo zemlja u kojoj dominira tradicija ispijanja kafe. Ne bi trebalo da brinemo zbog toga. Takvi su i Italijani. Francuska je zemlja vina. Kod nas se uglavnom čajevi izjednačavaju sa lekovitim napicima koji se spravljaju od osušenih delova domaćih lekovitih biljaka. A u stvari čaj je samo napitak od biljke čaj iz porodice kamelija (camellia sinensis) – objašnjava Desa Đorđević-Milutinović, kustos paleobotaničar, autor izložbe „Zeleno i crno, priča o čaju” koja je juče otvorena u Galeriji Prirodnjačkog muzeja na Malom Kalemegdanu.
Šta će sve moći da saznaju posetioci izložbe za koju je Desa Đorđević-Milutinović ideju dobila iz ličnog interesovanja za čaj, posle trogodišnjeg boravka u Čileu? Na premer da je kineska reč za ovu biljku „ča” a kod nas se odomaćila verzija iz ruskog „čaj”. Da postoje četiri osnovna tipa: beli, koji je najskuplji, zeleni, crni i ulong i da su svi u stvari listići jedne biljne vrste. Da postoji oko 1.500 različitih čajeva nastalih iz ove četiri osnovne grupe.
Dnevno se inače u svetu popije oko 2,5 milijarde šoljica, i neprikosnovena carstva ispijanja su Kina, Japan, Engleska, Turska, Holandija...
U Srbiji je stigao tek krajem 19. veka. Kasnije, tridesetih godina 20. veka, u Beogradu je okupljanje po čajankama predstavljalo društvene događaje za pripadnike viših krugova. Posebno su se nabavljali servisi od srebra ili porcelana, postojala je određena garderoba za čajanke, teme za razgovor su bile specijalizovane za uzvišeni trenutak gustiranja, i to uglavnom ruskog čaja – dodaje Desa Đorđević-Milutinović.
Kao ekskluzivitet izložbe biće japanski ceremonijalni čaj u prahu mača (ili meača). Interesantno je da je ovo prvi oblik upotrebe listića. Kasnije su se vršni listić „pakovali” u obliku briketa, odnosno pogača, a tek poslednji najjednostavniji način upotrebe je ovaj koji je danas najrasprostranjeniji – u listićima.
Desa Đorđević-Milutinović kaže da je globalizacija uticala da je sve manje čajdžinica u kojima se dugo i u miru pije. Njoj lično se dogodilo u Rio de Žaneiru da u čajdžinici konobar posle izbora sa karte jednostavno donese drvenu kutiju punu filter vrećica?!
Izložba će trajati do kraja februara 2011. Interesantno je da su eksponati ili iz lične zbirke kustosa, ili su ih donosili ljubitelji čaja. Same listiće biljke je obezbedila jedna beogradska prodavnica čaja a pomogla je i ambasada Kine.
----------------------------------------------
Saveti za dobijanje pravog ukusa
Crni čaj se preliva vrelom vodom, od najmanje 90 stepeni, i listići bi trebalo da se izvade posle pet minuta.
Zeleni čaj se preliva mlakom vodom, ne toplijom od 60 stepeni, i dovoljno je da odstoji dva do tri minuta.
----------------------------------------------
Šolja kralja Milana
Na izložbi će biti predstavljena i šolja kralja Milana Obrenovića koju je suveren dobio iz Budimpešte. Izrađena je u radionici za porcelan „Fišer i Majg” u Češkoj, dok je dodatno ukrašena kobaltom i zlatom u Beču.
A. Cvetićanin
objavljeno: 05.12.2010.
