Izvor: Blic, 19.Mar.2011, 01:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Betonski sarkofag za nuklearku poslednji spas od katastrofe
TOKIO - Japanski inženjeri juče su prvi put priznali da je zatrpavanje oštećene nuklearke Fukušima 1 peskom i betonom možda jedini način da se spreči pogubno ispuštanje radijacije i da je isti metod primenjen u Černobilju 1986. godine.
Pokrivanje reaktora betonskim sarkofagom značilo bi da nekim delovima Japana ne bi smelo da se priđe decenijama.
"To nije baš tako lako. Reaktor vam je kao neka vrsta aparata za kafu. Ako ga ne isključite, on će da eksplodira >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i pukne. Ako ga zacementirate, on nije ništa manje opasan. Ali tačno je da postoji mogućnost da sagradite betonske sarkofage i rešite problem”, izjavio je Mari Dženeks, profesor Kalifornijskog univerziteta u San Dijegu o černobiljskoj opciji za Fukušimu.
"Nije nemoguće pokriti reaktore betonom. Ali trenutno nastojimo da ih prvo ohladimo”, izjavio je predstavnik TEPKO-a, kompanije u čijoj je nadležnosti održavanje nuklearke. Nastavljeno je i bacanje vodenih bombi na najugroženiji treći reaktor. Vojna vatrogasna vozila juče su se pridružila helikopterima koji zasipaju treći reaktor vodom, a u pripravnosti je i jedno vatrogasno vozilo američke vojske kojim će, ako krene u akciju, upravljati japanski radnici.
Varijanta sa betoniranjem reaktora uzeta je u razmatranje nakon što je Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila da je stepen opasnosti od radijacije na lokaciji nuklearke povećan sa četiri na pet na skali od jedan do sedam. Peti nivo opasnosti ukazuje na "akcident sa širim posledicama", dok četvrti nivo podrazumeva "akcident sa lokalnim posledicama”. Analitičari navode da je nivo opasnosti izjednačen sa nesrećom u elektrani na Ostrvu tri milje u Pensilvaniji 1979. godine. Jukija Amano, šef IAEA, rekao je da agencija počinje sa merenjem nivoa radijacije u Tokiju.
Situacija je posebno ozbiljna na trećem reaktoru, gde se nivo vode u rezervoaru dubokom oko 15 metara toliko snizio da se vide ogoljene uranijumske šipke, iz kojih radioaktivne materije ističu direktno u atmosferu. Milioni žitelja Tokija ne izlaze na ulicu bez preke potrebe, firme im dozvoljavaju da rade od kuće, ali na hiljade ljudi, uglavnom stranaca, i dalje pokušava da napusti zemlju.
Jadranka Stojaković: Ljudi ceo dan čekaju u redu da dobiju jedan sendvič
Jadranka Stojaković, kantautorka koja se u staroj Jugoslaviji proslavila pesmama "Sve smo mogli mi”, "Što te nema”, "Ti ne znaš dom gdje živi on”, kao i po temi za Zimsku olimpijadu u Sarajevu, od 1988. živi i radi u Japanu. Razorni zemljotres zadesio ju je na petom spratu stana u kome živi u Tokiju. „Izgledalo je kao sudnji dan. Sve oko mene je popadalo, frižider se prošetao po kuhinji, ali srećom, nije bilo ničeg teškog što bi me povredilo", ispričala je Jadranka za "Blic”.
Iako je dugo u Japanu, potresena je strahotama koje su zadesile sever zemlje, ali ističe dostojanstvo s kojim Japanci podnose nedaće.
- Prvih dana je vladala tiha panika, ali nema provala, nikakvog haosa, sve u prestonici funkcioniše, iako trenutno nema riže, ali ima hleba. Ali na severu je prava katastrofa: ljudi po ceo dan strpljivo čekaju u redu da dobiju jedan jedini sendvič sa ribom i rižom. Vozovi stoje, pa vam je potrebno nekoliko sati da se negde prevezete - kazala je ona.
Uprkos svemu, prevladava optimizam da će situacija u Fukušimi da se sredi.
- Mene ne plaši radijacija, ali ne mogu nikako da se naviknem na ljuljanje - kaže ona. Jadranka naglašava da se ne plaši za svoj život, ali da je uspela da rezerviše avionsku kartu i krajem marta dolazi u Beograd.
Najgori scenario
Po najgoroj varijanti razvoja događaja u havarisanoj atomskoj centrali Fukušima 1, Tokio bi se našao unutar zone nepogodne za život. Ovu prognozu napravili su američki stručnjaci, koji su mnogo pesimističnije od japanskih. Po njima, zona nepogodna za život mogla bi da iznosi preko 460 kvadratnih kilometara oko nuklearke. Pentagon je savetovao svom osoblju i svim američkim državljanima da su sigurni tek na 50 kilometara od nuklearke. Ričard Lester, predsednik Odseka za nuklearne nauke američkog Masačusetskog tehnološkog instituta (MTI), smatra da je taj scenario malo verovatan, ali da bi u slučaju topljenja jezgra reaktora došlo do eksplozije i izbacivanja radioaktivnih čestica u atmosferu. Dalje širenje radijacije i njena štetnost zavisili bi od vetrova.
Džon Bedington, glavni naučni saradnik britanske vlade, smatra da bi u slučaju eksplozije radioaktivni materijal bio izbačen 500 metara uvis. "To jeste vrlo ozbiljna situacija, ali samo za oblast 30 kilometara od nuklearke”, smatra Bedington.
Tata mi je rekao: „Idem u smrt da bi ti imala budućnost”
"Gutala sam suze kad sam čula da se moj otac dobrovoljno prijavio da ide u nuklearku Fukušima. Rekao mi je da je to njegova misija i da budućnost zavisi od toga šta će učiniti. Nikada nisam bila tako ponosna na njega”, objavila je na Tviteru mlada Japanka čiji je otac jedan od 50 dobrovoljaca koji pokušavaju da spreče nuklearnu katastrofu u Japanu.
Druga devojka čiji otac radi u Fukušimi napisala je: "Ljudi u centrali se bore i žrtvuju se da bi nas zaštitili. Tata, molim te, vrati se kući živ.”
"Usred naleta cunamija nastavili smo da radimo u očajničkom pokušaju da ponovo uspostavimo rad reaktora. Bili smo premoreni i gladni, ali smo se vraćali na posao”, rekla je jedina žena koja je do ponedeljka bila u oštećenoj nuklearki.
"Moj otac je prihvatio zadatak, ali mi je rekao da je za njega to bila smrtna presuda”, rekla je ćerka jednog od dobrovoljaca.
Od onih koji su ostali u Fukušimi petoro je umrlo, a dvoje nestalo, dok je najmanje 21 radnik povređen.
Povezane vesti: Beogradska filharmonija održala koncert posvećen Japanu Tata mi je rekao: "Idem u smrt da bi ti imala budućnost" Ambasada Japana otvorila nov račun za pomoć Istraživanje: Cunami u Japanu bio visok 23 metra Epicentar zemljotresa u Japanu bio na neočekivanoj lokaciji
