Izvor: RTS, 17.Okt.2012, 11:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Baltički šok za japansku nuklearnu industriju
Litvanski glasači izjasnili se protiv nuklearke koju je trebalo da izgradi japanska korporacija Hitači, što bi mogao biti fatalan udarac za uzdrmanu nuklearnu industriju u Zemlji izlazećeg sunca. Japanski proizvođači reaktora, suočeni sa mračnom budućnošću u svojoj zemlji, sve više se okreću inostranstvu u pokušaju da opstanu.
Referendum u dalekoj Litvaniji mogao bi da zapečati sudbinu japanskim >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << proizvođačima nuklearnih reaktora "Hitačiju" i "Tošibi" koji se suočavaju sa potpunim kolapsom kada je reč o poslovanju u sopstvenoj zemlji.
Te dve korporacije, u svetu više poznate po svojim elektronskim proizvodima, japanski su, ali i svetski lideri u oblasti izgradnje nuklearnih reaktora.
Japanska kompanija "Hitači" je prošle godine, nekoliko meseci nakon nuklearne nesreće u Fukušimi, stekla pravo prvenstva za pregovore sa litvanskom vladom u vezi sa izgradnjom prve nuklearke u toj baltičkoj zemlji.
Litvanski stručnjaci tada su izjavili da se tehnologija koja je zatajila u centrali "Fukušima 1," koja je građena tokom sedamdesetih godina prošlog veka, po bezbednosti ne može porediti sa savremenom tehnologijom "Hitačija".
Međutim, na narodnom referendumu sprovedenom prošlog vikenda, 63 odsto litvanskih glasača izjasnilo se protiv izgradnje nuklearne centrale.
Mada taj referendum nema pravno obavezujuću snagu, japanski mediji ističu da je glasanje na parlamentarnim izborima u toj tromilionskoj baltičkoj zemlji, koje se održavalo istovremeno sa referendumom, donelo prevagu opozicionim partijama koje se protive izgradnji nuklearnog postrojenja, te da bi one uskoro mogle da oforme koalicionu vladu i preuzmu vlast.
Time bi "Hitači" izgubio priliku da povrati poverenje u japansku nuklearnu tehnologiju i ostvari za njega, u ovim momentima, veoma važan profit.
Nuklearna nesreća koja je marta 2011. godine zadesila severoistočni Japan i ugrozila i samu prestonicu Tokio, prisilila je japansku vladu na reviziju bezbednosti 18 nuklearnih centrala u zemlji i na preispitivanje nuklearne politike uopšte.
Tako su u periodu od godinu dana nakon nesreće, pod pritiskom javnog mnjenja, ugašeni svi nuklearni reaktori, ispitano zemljište na kojem su sagrađeni i sprovedeni oštriji testovi i simulacije koje je trebalo da utvrde strukturnu otpornost reaktora na snažne zemljotrese i nailazak cunamija.
Pored toga, na osnovu iskustva iz Fukušime, uvedeni su i novi postupci za evakuaciju stanovništva, odnosno unapređen je sistem upozoravanja i koordinacije vlasti i različitih javnih službi.
Prosperitetna prošlost
Do nailaska prošlogodišnjeg velikog cunamija koji je prouzrokovao uništenje centrale "Fukušima 1", Japan je imao čak 54 funkcionalna nuklearna reaktora koji su zadovoljavali jednu trećinu njegovih potreba za električnom energijom. Zemlja izlazećeg sunca bila je država sa najvećim brojem tih postrojenja po glavi stanovnika u celom svetu.
Takođe, pre katastrofe u Fukušimi, japanska vlada planirala je da do 2020. godine udeo nuklearnih centrala u proizvodnji električne struje podigne na čak 50 odsto, pa je budućnost kompanija za proizvodnju nuklearne opreme u sastavu korporacija "Tošiba" i "Hitači" bila svetla, što se očitovalo i u vrednosti njihovih akcija.
Tošiba je u proteklih pet godina kupila većinski udeo u američkom proizvođaču reaktora "Vestinghaus", kao i deo bogatog rudnika uranijuma u Kazhstanu kako bi proširila svoj portfolio tako da obuhvati čitav proizvodni proces - od vađenja rude preko eksploatacije nuklearnog goriva u reaktorima, do njegovog odlaganja.
Stoga se činilo da će ova kompanija u narednom periodu početi da ozbiljno tuče ruske, francuske i druge konkurente u borbi za dominaciju svetskim nuklearnim tržištem.
Spas u inostranstvu
I mada su ovog proleća počela ponovna uključivanja reaktora u Japanu, taj proces ide vrlo sporo i dalekoistočna carevina nastavlja da uvozi ogromne količine prirodnog gasa i uglja kako bi zadovoljila svoje energetske potrebe.
Istovremeno, sve više se ulaže u solarnu i hidro energiju. Štaviše, japanska vlada sada razmatra plan da prekine upotrebu nuklearnih elektrana tokom četvrte decenije ovog veka, kada će isteći rok upotrebe svim postrojenjima koja su trenutno u upotrebi.
Izuzetak je nuklearna centrala u prefekturi Aomori koja je trenutno izgradnji i za koju je doneta odluka da bude dovršena.
Da bi se spasila pogubnog uticaja antinuklearnog raspoloženja u Japanu, Tošiba je ove godine podigla svoj vlasnički udeo u kompaniji "Vestinghaus" za čitavih 20 odsto i sada poseduje čak 87 odsto deonica tog proizvođača nuklearnih reaktora. Pored četiri reaktora u SAD, "Vestinghaus" upravlja i sa četiri reaktora u Kini.
Japanske nuklearne kompanije trenutno pregovaraju i sa mušterijama u Jordanu, Turskoj i Vjetnamu u vezi sa izgradnjom reaktora u tim zemljama, tražeći način da opstanu nakon nuklearnog cunamija koji ih je zasuo iz Fukušime.
