Izvor: Večernje novosti, 19.Avg.2017, 21:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Balkansko drvo najlepše plače

Pančevka Aleksandra Radonić (34) jedina Srpkinja koja izrađuje violine u čuvenoj Kremoni. Najbolje su one koje se izrade od bosanskog javora, koji je, kaže, koristio i čuveni Stradivari. Prvu violinu radila je više od tri godine JEDINA je Srpkinja u Italiji koja je u rodnom gradu violine, Kremoni, izučavala zanat izrade ovih instrumenata i koja tamo živi i stvara. Pančevka Aleksandra Radonić (33), filolog, umetnički fotograf i pisac, odnedavno nosi i zvanje graditelja >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << violina. Japanski kupci danas obožavaju njene primerke rezbarene od bosanskog javora!Velika ljubav prema fotografiji, ali pre svega prirodi, njenom rodnom Banatu, tradicionalnim instrumentima, Aleksandru su i odveli u Kremonu i do Stradivarijevog zanata.Još dok je bila student Filološkog fakulteta fotografisala je, uglavnom, banatska sela i nostalgične portrete Banaćana. Sa porodičnih putovanja nastali su i drugi snimci bajkovite Srbije koju, kaže, neizmerno voli. Njene radove primetili su galeristi prestižne londonske galerije Saatchi gallery i organizovali joj izložbu u Bazelu. Slede izložbe po severu Italije, a na konkursu Nacionalne revije - prva nagradu za fotografiju i u Italiji - nagradu ANLAI udruženja. Nedavno joj je jedan italijanski filozof poklonio svoju knjigu sa posvetom "Aleksandri, koja na tako lep način predstavlja srpski narod".- Put me odvodi u Kremonu, gde sam imala nekoliko izložbi - priseća se Aleksandra. - Upoznala sam mnogo ljudi, koji su me, čuvši priču o mom deki Spiru Boškoskom iz Prilepa, graditelju tradicionalnih instrumenata, podstakli da počnem da učim ovaj zanat. Iako u Kremoni postoji internacionalna škola za izradu muzičkih instrumenata, učila sam direktno od višenagrađivanog graditelja violina, Valerija Ferona. U njegovoj sam radionici u Kremoni, evo, već osam godina.U Kremoni, gradu veličine Pančeva, postoji oko 300 graditelja violina! Izuzetno je teško i retko da se neko izdvoji u toj gomili i pokaže svetu svoju jedinstvenost.- Zamislite samo tu konkurenciju - govori naša sagovornica. - Nema, međutim, puno dama koje se bave ovim poslom, jer ovo uopšte nije lak zanat. Žene su čak i ovde u senci muških graditelja, pa ponajviše izrađuju delove violine, u timu sa drugim graditeljima. Ali, hvala Bogu, izgleda da sreća prati hrabre, a nisam se plašila da rizikujem. Uz staloženo promišljanje, hrabre poteze, volju za radom i verom u zamisao, uspeh je ostvarljiv. Moje violine su privukle pažnju japanskih investitora, pa sam sada svake godine prisutna na velikom sajmu instrumenata u Tokiju.Prvu violinu, Aleksandra je radila tri godine. Najbolje violine se, kaže, izrađuju od bosanskog javora za koji se Italiji veruje da ga je čak i Stradivari davne 1600. godine koristio.- Tradicija kaže da balkansko drvo najlepše plače, ali u izradi vrhunske violine nije bitno imati samo najbolji materijal, već način na koji se ta violina izrađuje - kaže naša sagovornica. - Ne smeju se koristiti električni alati već samo oni koji funkcionišu uz pomoć ljudskog znoja i ruke. A najviše od svega, na zvuk violine utiče sama ličnost graditelja. Drvo upija naše vibracije dok ga obrađujemo, misli, emocije, temperament... Ono je uvek živo i graditelj violine može biti srećan jer na neki način stvaranjem instrumenta produžava svoj život nakon života: violina će nastaviti da priča priču onoga ko ju je stvorio. To je magija muzike, zbog toga nas toliko privlači.ITALIJANSKI OSKARU RADIONICI često svojom kamerom Aleksandra prati rad učitelja Valerija Ferona, pa te snimke objavljuje na socijalnim profilima. Oni su privukli pažnju u Italiji i kandidovani su za "italijanski Oskar" Teletopi 2016. godine. Stigli su na prvo mesto ostavivši ispod video-radove velikih banaka i poznatih svetskih korporacija. Eto još jedne njene ljubavi - stvaranje dokumentarnih filmova.PRESTONICA VIOLINEKREMONA je gradić udaljen sat i po vožnje od Milana - kaže Aleksandra. - Ovde se čuva tradicija, ne samo ona koja potiče od srednjovekovnih graditelja violina Amatija, Gvarnerija i Stradivarija, već i tradicija pravljenja mlečnih i mesnih proizvoda zbog kojih turisti dolaze iz cele Italije u ovaj grad. U Kremoni su očuvani i istorijski spomenici pa i to privlači turiste i tako održava grad živim.

Nastavak na Večernje novosti...