Izvor: Vostok.rs, 28.Apr.2013, 12:18 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Atom budućnosti
28.04.2013. -
Nuklearna energetika, bez obzira na svoj relativno mlad uzrast, stabilno je postala deo strukture energetskog snabdevanja u čitavom svetu. U datom trentku oko 14% električne energije u svetu se proizvodi u nuklearnim centralama. Nesumnjivo, niz velikih havarija na nuklearnim centralama ne može da ne utiče na javno menjenje. Černobiljska katastrofa koja se desila 26. aprila 1986. godine, kao i nedavna havarija na >> Pročitaj celu vest na sajtu Vostok.rs << Fukušimi povećale su učestalost javnih diskusija na tu temu.
Sve više ljudi u raznim zemljama sveta govori o potrebi da se zatvore nuklearne centrale i odustane od nuklearne energetike u korist obnovljivih izvora energije. Osnovne bojazni vezane su za utilizaciju nuklearnog otpada sa mogućom nuklearnom katastrofom i kasnijom radioaktivnošću. Tako su posle Černobilja postradale susedne zemlje, značajne površine našle su se van životne delatnosti i ekonomije.
Ali sada nuklearne tehnologije dostigle su prilično visok nivo, kako bi gradile bezbedne reaktore koji praktično isključuju mogućnost radioaktivne kontaminacije ili velike katastrofe. Osim toga, u nuklearnim centralama proizvodi se najjeftinija električna energija – ona je za trećinu jeftinija od električne energije koja se proizvodi u termocentralama, skoro upola od energije hidrocentrala, dva puta jeftinija od eolskih i četiri puta od solarnih centrala.
Ne sme se zaboraviti ni na štetu koju donose alternativni načini proizvodnje električne energije. Na rimer hidrocentrale značajno menjaju pejzaž na velikoj teritoriji, u suštini ubijajući postojeće ekosisteme. Nejednoznačno je i korišćenje eolskih generatora. Prema istraživanju britanskih naučnika, oni osim struje proizvode i šumove koji negativno utiču na ljudsko zdravlje, izazivaju nervozu, neosnovane strahove i tahikardiju. Pa i vetar ne duva uvek, kao što ni sunce ne sija 24 sata dnevno. Mišljenje nezavisnog eksperta za nuklearnu energetiku Džona Lardža:
- Lično ne mislim da će udeo obnovljivih izvora energije, između ostalog eolskog generisanja, rasti, mada ovde ima i problema. Glavni je da se sinhronizuje rad generataora snage 2,5-5 megavata za zamenu tradicionalne centrale kapaciteta 10 hiljada megavata. A to je oko 4 hiljade eolskih generatora! Drugi problem se sastoji u kapitalnim troškovima. Za izgradnju eolskih centrala oni mogu biti jednaki troškovima na tradiconalne centrale. Ali pored toga treba graditi tradicionalne centrale u slučaju da nema vetra. Nemaju sve zemlje, za razliku od Danske i Nemačke, veliki niz eolskih generatora duž svojih obala, što im omoguava da stalno dobijaju energiju vetra. Ne mislim da će eolska generacija imati udeo veći od 12-15% u potrošnji električne energije.
Jedini izlaz za sve veće potrebe čovečanstva vidi se ipak u korišćenju civilne nuklearne energije. Treba istaći da je upravo nuklearna energetika bila jedna od pokretačkih snaga integracije u Evropi. Između ostalog u takvoj strukturi kao što je Evroatom, koji koordinira delatnost članova EU u oblasti nuklearne energetike. Ali počev od 2001. godine, udeo nuklearne energetike se skoro prepolovio sa 31% do 18%. Ipak ne pristaju sve zemlje Evrope da odustanu od civilne nuklearne energetike. Na primer u Francuskoj nuklearne centrale čine 805 čitave energetike zemlje. Visoki odeu nuklearne ernergetike ima Belgija, Bugarska, Češka, Finska, Mađarska, Rumunija, Slovačka, Slovenija, Španija i Švedska. Zemlje u centru Evrope se nalaze u povoljnijem položaju i mogu da uvoze električnu energiju kada njihovi alternativni izvori energije ne rade, dok bezbednost isporuka predstavlja problem perifernih zemalja. Za većinu zemalja Evrope Fukušima nije izvršila značajan uticaj na politiku ili društvenu percepciju – smatra Malkolm grimston.
U Evropi danas ima 132 reaktora koji u proseku izrađuju trećinu sve električne energije EU. Osim toga, u zemljama kao što je Finska, Francuska i Slovačka planira se otvaraenje novih reaktora u skorije vreme. Sve to svedoči da era nuklearne energetike nije završena i samo civilna nuklearna energetika može da zadovolji sve veće potrebe evropljana za električnom energijom, kao i potrebe stanovnika drugih kontinenata.
Izvor: Glas Rusije, foto: EPA
