Izvor: Politika, 24.Sep.2013, 13:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Ambasada – prvi japanski posed u Beogradu
Izgradnja diplomatsko-konzularnog predstavništa u novobeogradskom Bloku 11-a trebalo bi da bude završena do 2015. godine. – Japanci pribavili dozvole za tri meseca
Novobeogradska ulica Trešnjinog cveta neće samo nositi ime jednog od simbola Japana nego će delom postati teritorija oveprijateljske dalekoistočne zemlje. Simboličnim polaganjem kamena temeljca danas će u toj ulici biti ozvaničena gradnja zgrade ambasade Japana, započeta još u maju. Diplomatsko-konzularno >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << odeljenje koje se nalazi u „Geneksovim” apartmanima biće premešteno na novu adresu početkom 2015. godine. Tada bi u Bloku 11-a, kako najavljuju iz japanske ambasade, trebalo da bude završen objekat od oko 4.250 kvadratnih metara.
To zdanje biće prvo koje će Japan posedovati u Beogradu još od 1882. godine, kada je uspostavio diplomatske odnose sa Srbijom. Vek posle toga načinili su prvi korak ka podizanju zgrade obezbedivši od grada pet hektara u novobeogradskom Bloku 67. Tu parcelu zamenili su za upola manji plac u Bloku 11-a 1991. godine, jer stanje parcele i njene okoline nije potpuno ispunjavalo interne standarde, kažu u japanskoj ambasadi. Posle sedam godina, uz odobrenje Skupštine grada, prostor na kome će zidati objekat proširili su i na susedni plac površine oko 3.000 kvadratnih metara. Tada im je dodeljeno pravo korišćenja te dve lokacije a, tvrde u Direkciji za građevinsko zemljište, „sve finansijske obaveze na ime naknade za uređivanje građevinskog zemljišta za izgradnju zgrade ambasade prema ugovorima iz 1981. 1991. i 1998. godine Japanci su izmirili”. U međuvremenu su se upisali kao vlasnici zemljišta, što im je, kao i ostalim investitorima koji su imali pravo korišćenja na nekoj parceli, omogućeno propisima usvojenim 2009. godine.
Okolnosti u Srbiji devedesetih godina, kako su izjavljivale japanske diplomate, sprečile su velikog donatora Srbije da ranije udari temelje ambasade. Ali, vredni Japanci nisu odustali od planova.
Za dobijanje lokacijske i građevinske dozvole zakucali su na vrata Ministarstva građevinarstva i urbanizma, koje od 2009. godine izdaje dokumenta za gradnju svim diplomatskim misijama. Japancima je, posle dostavljanja celovite dokumentacije, dozvola izdata za tri meseca, baš kao i Amerikancima, kažu u resornom ministarstvu.
– Do sada su sve zemlje poštovale naše urbanističke propise i u skladu sa planskim dokumentima izradile tehničku dokumentaciju koju su stručnjaci ministarstva pregledali. Imali smo uvid u sve detalje projekta ali ne smemo da otkrivamo raspored prostorija, instalacija, bezbednosnih sistema jer smo potpisali izjavu o poverljivosti. Kao i za gradnju svakog drugog objekta, za ambasade važi pravilo da moraju da pribave uslove srpskih javno komunalnih preduzeća i saglasnosti zavoda za zaštitu spomenika kulture ili prirode, ako je reč o zoni koja je pod staranjem države. Na njima je bilo da odluče hoće li raspisati konkurs za izradu idejnog rešenja, da li će njihove firme sačiniti idejne i glavne projekte ili će taj posao poveriti ovdašnjim arhitektonskim biroima – objašnjava Aleksandra Damnjanović, pomoćnica ministra građevinarstva i urbanizma.
Japan, kao i Amerika i Kina pre njega, za projektovanje ambasada angažovali su arhitektonske biroe iz svojih zemalja, odakle su doveli i glavne izvođače radova, dok su podizvođači domaće firme.
Novi kompleks američke ambasade na Dedinju, otvoren u julu na mestu gde se nekada nalazio Maršalat, porušen u NATO bombardovanju 1999. godine, ispunjava bezbednosne standarde za misije Vašingtona u svetu – da budu udaljene od okolnih objekata i zaštićene zidom. To ne čudi ako se zna da su one na meti demonstracija i terorista. Japanci, očigledno je, nisu imali takav uslov, a buduće zdanje u Novom Beogradu nalazi se u blizini stambenih zgrada, hotela, poslovnih zdanja.
Na Dedinju je podignuta i kineska ambasada, zidana gotovo u isto vreme kada i američka ali bez medijske pompe. Ni podizanje američkog predstavništva nije kod nas izazvalo burne rasprave u stručnoj javnosti kao njihova zgrada ambasade u Londonu koja bi trebalo da bude završena 2017. godine. Jedina su se dvojica Britanaca u žiriju koji je izabrao projekat arhitektonskog biroa iz Filadelfije izričito protivila tom rešenju, ali su ih američke kolege nadglasale. Britanski mediji prenosili su njihove primedbe da pobednički projekat predviđa ogromnu kocku, a bilo je i ironičnih komentara o jezeru koje će s jedne strane opasavati ambasadu, nalik šancu pred srednjovekovnim utvrđenjem.
Kod nas je išlo sve po loju – malo ko se u srpskoj javnosti bunio protiv lokacije nove američke ambasade i cene koja je za nju plaćena, a Stejt department nije imao primedaba na ponašanje vlasti i brzinu kojom su im izdate dozvole.
----------------------------------------------
Prijateljstvo staro 131 godinu
Diplomatski odnosi između Srbije i Japana uspostavljeni su 1882. godine kada se Milan Obrenović, prvi srpski kralj posle oslobođenja od Turaka, obratio tadašnjem japanskom caru i velikom reformatoru Meiđi, obaveštavajući ga o svom krunisanju i međunarodnom priznanju Srbije. U odgovoru cara Meiđija Japan je priznao Srbiju kao nezavisnu državu.
----------------------------------------------
Više od 460 miliona evra donacija
U poslednjih 13 godina vlada Japana donirala je Beogradu, kažu u ambasadi, više od 460 miliona evra. Regionalno predstavništvo Japanske agencije za međunarodnu saradnju (JICA) u oktobru 2006. godine premešteno je iz Beča u Beograd, odakle pokriva i Crnu Goru, BiH, Makedoniju, Hrvatsku i Albaniju.
Tadaši Nagai, bivši ambasador te države, pre dve godine postao je počasni građanin srpske prestonice.
----------------------------------------------
Jedinstven potez Japanaca
Preko Društva arhitekata Beograda (DAB) Japanci su lani raspisali konkurs za izbor koordinatora izgradnje nove ambasade. Tom strukovnom udruženju poverili su preliminarnu selekciju kandidata.
– Potez Japana jedinstven je primer. Do sada nam se sa takvim zahtevom nije obratila nijedna zemlja koja je gradila svoje sedište u Beogradu. Komisija društva je proveravala da li prijavljene arhitekte ispunjavaju uslove konkursa – da li su članovi društva, imaju li odgovarajuće diplome i licence. Njihove biografije komisija je prosledila ambasadi, koja je tražila asistenta sa dobrim poznavanjem domaćih procedura u toj oblasti – kaže Ivan Rašković, predsednik DAB-a.
Daliborka Mučibabić
objavljeno: 24.09.2013.
