Izvor: Kurir, 07.Avg.2010, 09:27 (ažurirano 02.Apr.2020.)
65 GODINA OD ATOMSKE BOMBE
Izlazeće sunce
7. jula 1937: Japan je izvršio invaziju na Kinu. Vojni lideri opravdavali su odluku da se okupiraju Kina, Mandžurija i Koreja šinto konceptom “hako ičiju”, po kojem bi ceo svet bio pod vladavinom božanskog japanskog imperatora. Invazija je označila pripremu Japana za Drugi svetski rat.
1938: Nemački naučnici Oto Han i Fric Štrasman demonstriraju nuklearnu fisiju . Japanski projekat atomske bombe počinje pod vođstvom fizičara Jošija >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << Nišine (desno). Japan kupuje ciklotron od Univerziteta u Kaliforniji, kako bi mogao da obogaćuje uranijum.
1939: Dva suprotstavljena tima fizičara predvođena Kurtom Dibnerom i Vernerom Hajsenbergom (levo) vrše eksperimente s napravama od uranijuma i plutonijuma.
AVGUST: Naučnici predvođeni Albertom Ajnštajnom (levo) pišu predsedniku SAD Frenklinu D. Ruzveltu (desno) i upozoravaju ga na projekat izgradnje atomske bombe u nacističkoj Nemačkoj. Rađa se projekat “Menhetn”!
Blickrig
1. SEPTEMBAR: Adolf Hitler vrši invaziju na Poljsku. Britanija počinje svoj projekat razvoja atomske bombe GEN 75.
1940: Hajsenbergov štićenik Karl Fridrih Frajer fon Vajske predlaže korišćenje eka-renijuma kao nuklearnog eksploziva. Eka-renijum je danas poznat kao neptunijum.
1941: Hajsenbergov tim patentira plutonijumsku bombu u Nemačkoj.
Trka za gospodarom smrti
HIROŠIMA - Šestog avgusta pre 65 godina američki bombarder “Enola gej” bacio je atomsku bombu na Hirošimu. Tri dana kasnije ista sudbina zadesila je Nagasaki. Više od 120.000 ljudi (od 450.000 stanovnika) poginulo je u ova dva grada. Još 100.000 umrlo je od bolesti vezanih za radijaciju.
7. decembar: Japan napada Perl Harbor, SAD ulaze u rat.
Oktobar 1942: Lider SSSR Staljin (levo) dobija informacije o američkim i nemačkim projektima. Sovjetski atomski program počinje pod rukovodstvom fizičara Igora Kurčatova (desno).
1944: U SAD skoro 129.000 ljudi radi na projektu “Menhetn” - uključujući i britanske i kanadske naučnike pod rukovodstvom Roberta Openhajmera (na slici).
Čelična kiša
1. april 1945: Trupe SAD vrše invaziju na Okinavu - poslednje uporište carske vojske na putu ka Japanu. Bitka je trajala 81 dan. Bombardovanje japanskih gradova primorava naučnike atomskog projekta Tokija da se presele u Hungnam, danas Severna Koreja.
12. april: Umire Ruzvelt, Truman postaje američki predsednik. Posle brifinga o projektu “Menhetn”, uviđa da je atomska bomba najbrže rešenje.
7. maj: Saveznici prihvataju bezuslovnu kapitulaciju Nemačke - rat na Pacifiku se nastavlja.
LANČANA REAKCIJA: Snaga atomske bombe potiče od ispuštanja energije objedinjene u svakom atomu uranijuma. Kada se sastavi dovoljna količina goriva, dešava se lančana reakcija i energija koja se pri tom stvara je stotine miliona puta veća nego prilikom hemijske reakcije.
Prva atomska bomba
Uranijumska bomba “Mališa” (Little Boy) dužina: tri metra; težina: 4.400 kg; snaga: 15 kilotona
1. Barometrijski sigurnosni prekidač aktivira se tek kad je bomba na 1.500 m od mete
2. Upaljač pali eksplozivno punjenje
3. Grumen uranijuma 235 pali se nad metom
4. Sila udara spaja dva dela stvarajući kritičnu masu uranijuma “opkoljenog” neutronima. Lančana reakcija se ubrzava, sledi atomska eksplozija.
18. jun: 1945 Truman odobrava plan invazije i okupacije Japana sa 2,7 miliona vojnika.
Jul: Dve atomske bombe - uranijumska “Mališa” i plutonijumska “Debeljko” - prebačene su u Tinijan.
16. jul: TRINITI TEST Prototip plutonijumske bombe je detoniran u pustinji u Novom Meksiku. Na iznenađenje naučnika, stvoren je četiri puta jači udar nego što je planirano. Openhajmer citira Bagavad gitu: “Postao sam Smrt, uništitelj svetova”.
26. jul: POTSDAMSKA DEKLARACIJA Sjedinjene Države, Britanija i Kina zahtevaju od Japana predaju. U protivnom, slede “promptna i užasna uništenja”.
6. avgust, u 8.15: Bombarder B29 “Enola gej” s visine od 9.150 metara baca atomsku bombu na Hirošimu. Na licu mesta ginu skoro svi u krugu od 1.000 metara.
9. avgust, 11.02: Amerikanci bacaju plutonijumsku bombu na Nagasaki, ubijajući odmah 40.000 ljudi.
14. avgust: Japan se predaje.
