Izvor: B92, 14.Jun.2016, 13:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
"Vučić ojačan, ali pobeda na izborima nije blanko povlastica"
Nemačka i EU su za pristup zemalja zapadnog Balkana Evropskoj uniji. No, postoje stvari koje na tom putu moraju biti veoma ozbiljno shvaćene, poručuje u intervjuu za DW poslanik Bundestaga Mihael Rot.
DW: Teme Globalnog medija foruma – mediji, sloboda i vrednosti – u Jugoistočnoj Evropi su poslednjih godina, zbog izbegličke krize i problema u Grčkoj, pomalo nestale iz vidokruga. Pri tome se te zemlje >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << ne razvijaju baš pozitivno. Kakva je Vaša procena situacije?
Mihael Rot: Ne delim Vaše mišljenje da se o temama sloboda medija, pravna država i demokratije nismo dovoljno brinuli. Naprotiv. Pregovori o pristupu EU, te čitav proces proširenja, vrte se oko pitanja demokratije, pravne države, jačanja civilnog društva, suzbijanja korupcije. Potpuno ste u pravu kada kažete da proteklih godina nije bilo samo napretka, već i jasnog nazadovanja. Utoliko je važnije da stanovništvu država Zapadnog Balkana stalno šaljemo poruku: nećemo vas zaboraviti i želimo da vas podržimo na teškom putu ka Evropi.
Strategija štapa i šargarepe kao da nije baš delotvorna. S jedne strane, u zemljama Zapadnog Balkana imamo jačanje nacionalizma. U mnogim zemljama postoji kontrola štampe. Istovremeno, perspektiva pristupa EU, kako to vide ljudi na licu mesta, pomalo visi u vazduhu. Nije li tu potrebno novo podešavanje mehanizma?
Šargarepa o kojoj govorite, naravno već postoji. Kada pomislim na Sporazum o stabilizaciji i pridruživanju sa Kosovom, koji je pre nekoliko nedelja stupio na snagu: to je važan signal. Želim da podsetim i na berlinsku konferenciju o Zapadnom Balkanu, na kojoj nije bilo samo apstraktnih nedeljnih govorancija, već smo se sasvim konkretno koncentrisali i na infrastrukturne projekte, na pojačanu razmenu mladih, kako bi na kraju građani shvatili da Evropa nije nešto tehnokratsko u dalekom Briselu, već je to doprinos kojim moj svakodnevni život može da se poboljša.
Srbija je na određeni način miljenica, ali i problematično dete, Zapada. Premijer Vučić neguje bliskost sa Nemačkom i njenom kancelarkom. Istovremeno, održava i prijateljske odnose sa Istokom. Za vikend je u Beogradu demonstriralo 20.000 ljudi – protiv jednog građevinskog projekta, ali i protiv Vučića. Kako ocenjujete situaciju u Srbiji?
Vučić je na izborima ojačan. On ima mandat za novu vladu. To ga legitimiše. Ali naravno da pobeda na izborima nije blanko-povlastica za bilo šta. I tu smo kod jedne vrlo osetljive tačke kada je reč o unutrašnjem razvoju većine balkanskih zemalja. Imamo posla sa apsolutnom polarizacijom u političkim sistemima. Oni jedni druge ne vide kao konkurente ili kao protivnike, već kao neprijatelje. Ta klima neprijateljstva i mržnje mora da se prevaziđe. To posebno važi za odgovorne vlade koje moraju da shvate da opozicija nije nešto zlo, već da je ona elementarni deo demokratije. Sa njom se mora sarađivati. Mora se pokušati sa objedinjavanjem društvenih snaga. Ono što me raduje kada je reč o srpskoj vladi, jeste da ona stalno šalje jasan signal u pravcu Evrope. Ali mi, naravno, ne očekujemo potpuno usaglavašanje sa Evropskom unijom na planu spoljne i unutrašnje politike. No, ako neko tesno sarađuje sa Evropskom unijom i želi da postane član EU, onda to nije signal protivljenja…
Srbija smatra da je u procesu približavanja EU ometa hrvatska blokada. To je model koji poznajemo i iz drugih slučajeva kao što su Grčka, Makedonija ili Slovenija. Kako se u tom pogledu utiče na Hrvatsku – ili smatrate da su rezerve Hrvatske opravdane?
Na kraju dana smo uvek nalazili zadovoljavajući kompromis. Ono što je još uvek velika smetnja, jeste spor oko imena Makedonije, gde trenutno još ne vidim nikakav kompromis koji bi prihvatile obe strane. I tu se nadam da ćemo uskoro učiniti veliki korak napred. Srbija dobro zna da je ključ za dalji napredak u pregovorima o pristupu EU normalizacija odnosa sa Kosovom. Ni tu ne može biti popusta i mi smo u razgovorima sa Hrvatskom. No, Hrvatska i sama ima velike unutrašnjepolitičke probleme. S jedne strane, Hrvatska ima ulogu uzora, jer je kao bivša jugoslovenska republika godinama u Evropskoj uniji. S druge strane, u Hrvatskoj vidim i velike probleme – pre svega socijalne i ekonomske. Ako stopa nezaposlenosti među mladima iznosi 40 odsto, onda se ne može govoriti o normalnom stanju. Ali, nadam se ćemo se uskoro vratiti neophodnoj stabilnosti. A i da će u Makedoniji moći da se prevaziđe kriza vlade, da bismo svi bili u stanju da obavimo naše domaće zadatke u interesu građana Zapadnog Balkana.
Usuđujete li se da dajete prognoze? Kada će zemlje Zapadnog Balkana odmaći korak dalje – ili čak ući u EU?
Navođenje konkretnih datuma koji potom neće biti ostvareni, neće nas daleko odvesti. Ali, trebalo bi da stalno svima nama obećavamo da ćemo učiniti sve što je u našim mogućnostima da te zemlje i pre svega te ljude što pre uvedemo u EU. Pri tome je stvar, naravno, u rukama vlada i politički odgovornih u zemljama Zapadnog Balkana. Ali, raduje me da je nama u EU, i pored mnogih kriza sa kojima još uvek moramo da se borimo, uspelo da ne stvorimo utisak da smo zaboravili Zapadni Balkan. Smatram da bi to bilo najgore od svega. Ne samo Nemačka, već i druge zemlje-članice, zajedno sa Komisijom, spremne su da u većoj meri preuzmu odgovornost i pokažu prisustvo na Zapadnom Balkanu.
I da prate šta se dešava sa medijima kako bi bio obezbeđen pluralitet? Poljska je najjasniji primer, ali i na Zapadnom Balkanu se poslednjih meseci osetno povećao pritisak na javne servise.
Ni tu neće biti popusta. Partnerima mora biti jasno: onaj ko hoće da postane član EU, mora da suzbije korupciju, da ojača pravnu državu, i da garantuje slobodu i raznovrsnost medija. To nisu samo prazne fraze; stvar je ozbiljna. Mi smo kao EU pre svega zajednica vrednosti, a ne projekat zajedničkog tržišta. To svakome mora biti jasno.
Socijaldemokratski poslanik Bundestaga Mihael Rot je državni ministar za Evropu u nemačkom Ministarstvu spoljnih poslova.
.jpg)
