Izvor: NoviMagazin.rs, 15.Okt.2018, 10:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Vladimir Gligorov: Izbori u Bosni
Prema istraživanjima javnog mnjenja Balkan Barometar, građani Bosne i Hercegovine su najnezadovoljniji na Balkanu i imaju negativna očekivanja.
Pesimizam je dublji u Republici Srpskoj, mada ni Federacija ne prednjači mnogo. Među poslovnim svetom ima više optimizma, pogotovo u Federaciji; mada, opet, i poslovni ljudi su pesimističniji nego bilo u kojoj drugoj balkanskoj zemlji. Sledećih nekoliko podataka, svi Agencije za statistiku BiH, ilustruju privredno stanje.
>> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs <<
Prosečna realna stopa rasta od 2008. do 2017. jedva je 1,5 odsto godišnje. U poslednjih nekoliko godina privreda se donekle oporavlja, što se vidi na Slici 1, tako da je razumljivo da se poslovni ljudi, očekujući da se to nastavi, nešto bolje osećaju. Javnost opet sudi više po iskustvu, pa na nju više utiče decenija veoma sporog privrednog rasta.
Slika 1: Stope rasta
Slika 2 je zapravo najvažnija. Praktično čitav BDP ide na potrošnju. U meri u kojoj se to u poslednje vreme menja, smanjuje se udeo potrošnje domaćinstava. Tako da to svakako utiče na ionako uvreženi pesimizam.
Slika 2: Potrošnja, % BDP
Slika 3 govori da je privreda BiH prilično zatvorena jer je udeo izvoza u ukupnoj proizvodnji ispod 40 odsto. No, porastao je za desetak procentnih poena, što je svakako pozitivno. Uz to, udeo uvoza se ne povećava, tako da se smanjuje spoljnotrgovinski deficit u odnosu na BDP. Uz značajan priliv doznaka, znači da je tekući račun u deficitu koji nije preterano veliki. Ovo je važno i zato što je izvor ne malog dela javnih prihoda porez na promet robe iz uvoza, tako da je svakako bolje da se spoljna trgovina uravnotežuje rastom izvoza, a ne padom uvoza.
Slika 3: Spoljna trgovina, % BDP
Slika 4 ukazuje na ključni problem: nedovoljna ulaganja. Nivo je sličan onom u Srbiji. Manji je verovatno za bar 6 ili 7 procentnih poena od onog koji bi bio potreban privredi kao što je bosanska, dakle onoj koja je nerazvijena i, zapravo, zaostaje.
Slika 4: Ulaganja, % BDP
Imajući u vidu stanje privrede, koje nije privremeno, očekivalo bi se da se na izborima iskazuje nezadovoljstvo i da se menjaju oni koji su na vlasti. To nije slučaj. Kao i gotovo neprekidno u poslednjih tridesetak godina, vlast će i dalje vršiti tri etničke političke partije. Koje će nastaviti da se bave međusobnim sukobljavanjem oko kontrole nad jednim ili drugim delom zemlje, s ciljem da je nikako ne dele.
Šta onda održava ovu zemlju? Mimo nepostojanja međunarodnih okolnosti da se granice prekrajaju, uprkos tome što bi bar dve od tri stranke koje vladaju to želele, jesu i dva elementa privrednog sistema: jedinstveni sistem poreza na dodatu vrednost i jedna centralna banka. Političkim partijama koje ne umeju povoljno da utiču na privredni razvoj u interesu je da se budžeti pune i da su cene stabilne. Pa još dok se i narod ne buni, zašto menjati strategiju koja dobija, dok stanovništvo koje je ostalo – gubi.
