Izvor: Blic, 13.Jun.2008, 10:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Velike igre malih partija
Iako je Narodna skupština konstituisana 11. juna, izbori, u krajnjem ishodu, još nisu završeni. Naime, posle izbora od strane građana (11. maj), u toku su novi politički izbori. Reč je o izborima koalicionih partnera za formiranje parlamentarne većine i Vlade Srbije. Pri tome, volja građana i postizborna kombinatorika i matematika teško će se sasvim poklopiti. Malo je, naime, verovatno da je većina pristalica DSS i >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << NS iskreno za savez sa radikalima, kao što ni većina pristalilca SPS prilikom glasanja nije priželjkivala postizbornu koaliciju sa DS, G17 plus, SPO, LSV.
Poslednje izbore, a pre svega postizborne javne i tajne pregovore obeležila je politička i pregovaračka taktika koalicije SPS-PUPS-JS koja se zasniva na činjenici da od njene podrške zavisi formiranje jedne ili druge vlade. Naime, više od mesec dana traju zvanični politički pregovori tri lidera ove koalicije sa liderima DSS-NS i radikala, uz izjave o visokom stepenu saglasnosti o bitnim pitanjima, a sve su manje šanse da dođe do potpisivanja njihovog koalicionog sporazuma za formiranje nove vlade. U međuvremenu su usaglasili osnovne principe o politici buduće vlade i formalno potpisali koalicioni sporazum o formiranju vlasti u Beogradu. To je u javnosti stvorilo utisak da je ostao samo korak do sporazuma o formiranju zajedničke vlade. U međuvremenu je koalicija SPS-PUPS-JS dosta vešto „igrala i na drugu kartu". Naime, vodeći dugotrajne zvanične pregovore samo sa DSS-NS i SRS, lideri ove koalicije visoko su podigli cenu svoga saveza sa koalicijom „Za evropsku Srbiju", sa kojom su, nesumnjivo, istovremeno vodili pregovore daleko od očiju javnosti.
Izjašnjavanjem SPS protiv poništavanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju EU (SSP), a Jedinstvena Srbija i zalaganjem za njegovu hitnu ratifikaciju, kao i visokim zahtevima u pogledu socijalnog programa države, podizana je i cena u pregovorima sa narodnjacima i radikalima. Narodnjaci, tačnije DSS zato je pokušala da svojom pravnom analizom SSP dokaže da je on suprotan međunarodnom pravu i Ustavu Srbije i da je pravno nevažeći, kako bi se socijalisti i njihovi partneri odvratili od sklapanja koalicije sa listom „Za evropsku Srbiju". Ta analiza, međutim, nije nikoga impresionirala, jer su njeni osnovni zaključci već poznati javnosti, pošto su bili ključna tačka izborne propagande DSS-NS i SRS. Čak bi se moglo reći da je ova analiza umanjila šanse narodnjaka i radikala da formiraju vladu sa socijalistima.
Sada se pokazuje da čvrsto uverenje DSS-NS i radikala, naročito posle nedavnog sklapanja koalicionog saveza sa SPS na nivou Beograda, da je formiranje njihove vlade samo stvar tehnike i pitanje dana, ni izdaleka nije osnovano. Tim pre što na visoke zahteve SPS-a, a naročito PUPS-a, u oblasti socijalne politike, DSS-NS i radikali nisu u stanju da daju zadovoljavajući odgovor o sigurnim sredstvima i načinu ostvarivanja takvog programa. S druge strane, pozitivan odgovor na taj zahtev je daleko izvesniji od strane liste „Za evropsku Srbiju". Sve u svemu, reč je o „dvostrukoj igri" i veštoj političkoj taktici, pre svega vrha SPS, da svom članstvu i glavnom odboru „dokažu" da su sve učinili da se formira „nacionalno odgovorna vlada", ali da DSS-NS i radikali ne mogu da na zadovoljavajući način ispune dva ključna zahteva - nastavak evropskih integracija i ostvarenje ambicioznog socijalnog programa. A sve to zahteva relativno dugu političko-psihološku pripremu većine članstva i Glavnog odbora SPS da „progutaju" koaliciju sa donedavno najžešćim političkim protivnicima - DS i njenim koalicionom partnerima. Doduše, i DS je pokazala visok stepen političke veštine u stvaranja uslova za formiranje tzv. proevropske i socijalno odgovorne vlade.
Bez obzira na dugotrajno pregovaranje SPS-PUPS-JS sa radikalima i narodnjacima, mnogo su veći izgledi da će uskoro, verovatno do kraja juna biti formirana tzv. proevropska i socijalno odgovorna vlada koalicije „Za evropsku Srbiju", koalicije SPS-PUPS-JS i poslanika manjina. Naime, posle zvaničnog izjašnjavanja vrha SDA (dva mandata), kao i lidera Jedinstvene Srbije Dragana Markovića Palme (tri mandata) za politički savez sa koalicijom „Za evropsku Srbiju", radikali i narodnjaci sa SPS i PUPS mogli bi da obezbede najviše 125 mandata, to jest i teorijski su bez šansi da ostvare bilo kakvu parlamentarnu većinu. Mnogo je verovatnije da će koalicija SPS-PUPS-JS kao celina sklopiti postizborni politički savez za formiranje vlade sa koalicijom „Za evropsku Srbiju", sa B. Tadićem na čelu. Tako bi ove dve koalicije sa 102, odnosno 20 poslaničkih mandata i sedam mandata manjina imale parlamentarnu većinu od 129 mandata. S obzirom na (ne)očekivanu izjavu vrha LDP da podržava formiranje proevropske vlade DS i SPS, može se očekivati da će ta vlada praktično imati podršku 142 poslanika za svoje proevropske programe i predloge.
Zbog očekivanja da uskoro dođe do stvaranja vladine koalicije DS i SPS i njihovih koalicionih partnera i partija manjina, rok za konstituisanje Skupštine grada Beograda demokrate su pomerile čak za sredinu jula. To je izazvalo provalu besa, pre svega radikala i narodnjaka, uz optužbe za kršenje zakona i demokratskih procedura. Ta odluka, doduše, nije uzorna u demokratskom proceduralnom smislu, to jest taj rok je, po analogiji sa ustavnim rokom za konstituisanje Narodne skupštine, mogao biti 30 dana od proglašenja zvaničnih izbornih rezultata. Ali, formalno-pravno je legalna i politički celishodna. Naime, radi ostvarenja optimalnog učinka ukupne politike u Srbiji, bitno je da i lokalne vlasti u Beogradu, Novom Sadu, Nišu, Kragujevcu i u drugim značajnim centrima, kao i na nivou pokrajine, budu formirane od strane partija koje čine vladinu koaliciju. Tako bi se osigurao stabilan put ka evropskim integracijama, a otpočeo bi i proces suštinskog prevazilaženja dramatičnih političkih podela i sukoba u Srbiji.
