Izvor: SrbijaDanas.com, 28.Jun.2023, 19:13

"VEOMA SMO ZABRINUTI" Lajčak o novim izborima na Kosmetu, otkrio koji je naredni korak Amerike i EU

Kako kaže, Rama igra važnu ulogu

Specijalni izaslanik Evropske unije za dijalog Beograda i Prištine Miroslav Lajčak rekao je da su se dve strane na poslednjem sastanku kriznog menadžmenta u Briselu saglasile da su novi izbori jedan od ključnih elemenata izlaska iz aktuelne krize na severu Kosova, ali da se nisu saglasili kako treba doći do deeskalacije.

On je u intervjuu za >> Pročitaj celu vest na sajtu SrbijaDanas.com << "Euronjuz Srbija" poručio da je situacija ozbiljna i da se niko ne pretvara da nemamo veliku krizu. Kako je naveo, ne postoji formalni rok do kada bi Beograd i Priština trebalo da ispune zahteve EU koji su formulisani u tri tačke, ali ističe da je situacija toliko napeta da time moraju da se bave najviši svetski zvaničnici, što utiče na imidž Srbije, Kosova* i regiona.

Miroslav Lajčak govorio je i o predlozima albanskog premijera Edija Rame, ali i o zabrani ulaska kamiona sa srpskom robom na teritoriju Kosova, kao i tome na koji način Evropska unija posmatra hapšenja Srba na Kosovu gde je naglasio da je ključno da dođe do deeskalacije napete atmosfere.

- Mene kritikuju da sam više na strani Prištine nego Beograda, ali isto tako me kritikuju da sam više na strani Beograda nego Prištine. Verujem da to pokazuje da sam negde u sredini, kako bi i trebalo da bude. Mi smo veoma zabrinuti situacijom. Više od mesec dana imamo stotine ili hiljade ljudi na ulicama. Imamo pripadnike kosovske specijalne policije i pripadnike KFOR-a. To je situacija koja jasno pokazuje da može doći do provokacija. Imamo jako napetu atmosferu. Zato je za nas ključno pitanje da dođe do deeskalacije. Da se ljudi vrate svojim životima, a mi da se vratimo svom poslu i da se bavimo političkim pitanjima, a ne bezbednosnim - rekao je Lajčak i dodao:

- U toj situaciju su evropske institucije, države članice i Evropska komisija odlučile o nekim merama, da pojačaju svoj uticaj na strane. Nije to moja inicijativa. Ja kao pregovarač ne igram ulogu u tome. Mere su vezane za jednu ili drugu stranu koja ne ispunjava to što se očekuje. Vi vrlo dobro znate, to su zahtevi EU bazirani na tri tačke: deeskalacija, novi izbori na severu sa učešćem kosovskih Srba i povratak dijalogu i implementaciji sporazuma iz Ohrida.

Dodao je da ne postoji formalni rok do kada bi strane mogle da ispune tri tačke dogovora, ali da je u policiji sve povezano, tačnije da se tim pitanjem deeskalacije, novih izbora i povratak dijaloga mora baviti više visokih međunarodnih predstavnika.

- Imali smo telefonske pozive predsednice Evropske komisije Ursule fon der Lajen i državnog sekretara SAD Entonija Blinkena. Do te mere je situacija napeta i ozbiljna, da najviši svetski zvaničnici moraju time da se bave i da se uključe u rešenje. To sve se održava nekako i na atmosferu u međunarodnoj zajednici, na imidž Kosova, Srbije i čitavog regiona. Tako da, mislim da je pre svega u interesu Srbije i Kosova da se to pitanje reši i da region može da se bavi evropskim pitanjima, a ne kriznim menadžmentom.

Izaslanik je na pitanje da li obraća pažnju na kritike da deluje da reči EU gube na snazi, objasnio da je priča o deeskalaciji proces koji se sprovodi na više nivoa.

- Deeskalacija znači to da se gradonačelnici povuku iz zgrada u kojim se sada nalaze, pre svega u Leposaviću. I da rade iz nekih drugih prostorija, kao što dvojica gradonačelnika već rade. Znači da se bave nekim administrativnim poslovima, ali ne političkim. Oni nisu dobili mandat za to od birača u srpskoj sredini. Istovremeno očekujemo i da se demonstranti, specijalna policija i KFOR povuku. Da imamo mir, da se ljudi vrate svojim životima, i da se mi vratimo našem poslu. To je deeskalacija. Onda je sledeći korak da razgovaramo kada imamo nove izbore i kako ćemo doći do njih.

- Sigurno moraju novi izbori da se održe u narednim mesecima. I to je bila jedna od tačaka oko koje su se saglasili Vučić i Kurti. Jasno je da gradonačelnici nemaju legitimitet koji bi trebalo da imaju. Gradonačelnici sa legitimitetom mogu da budu samo oni koje izaberu Srbi sa Kosova. Pitanje kojim se bavimo je kada i kako ćemo doći do toga. I naravno, da imaju Srbi motivaciju da se osećaju bezbedno i da imamo izbore koji su slobodni i reprezentativni.

Sastanak u Briselu je bio sastanak kriznog menadžmenta, i nije bio posvećen normalizaciji ili dijalogu, objašnjava Lajčak i dodaje da je zadovoljan što su lideri shvatili ozbiljnost situacije jer je ovo neophodno da se reše tačke dogovora.

- Taj sastanak prošlog četvrtka u Briselu je bio sastanak kriznog menadžmenta. Znači nije bio sastanak koji je posvećen normalizaciji, dijalogu, nažalost. To što je pozitivno je da su i Vučić i Kurti shvatili koliko je ozbiljna situacija. To niko ne krije i ne pravi se da nemamo ozbiljnu krizu na severu. I drugo, saglasili su se oko toga da jedan od ključnih elemenata izlaska iz krize jesu novi izbori. Ono gde se nisu složili, to je pitanje deeskalacije. Kako će ovi gradonačelnici da funkcionišu i odakle - završava Lajčak.

U svom obraćanju dotakao se i sastanka albanskom premijera Edija Rame sa visokom predstavnikom EU Žozepom Boreljom, na kojem je bilo reči i o eventualnoj konferenciji na kojoj bi se susreli lideri Beograda, Prištine, EU i SAD, gde je objasnio da je to inicijativa Rame koji igra važnu ulogu u čitavoj krizi.

- To je inicijativa Edija Rame. Moram da kažem on da igra aktivnu i konstruktivnu ulogu u čitavoj krizi, jer je dobar poznavalac situacije na terenu. Naravno, kao premijer Albanije, njegov glas je dovoljno autoritativan da se čuje. Ja sam u redovnom kontaktu s njim, i znam koliko je uložio vremena i autoriteta da se nađe rešenje. To je predlog sa kojim je on došao - objasnio je Lajčak i dodao da su u svakodnevnom kontaktu sa SAD i sa ključnim evropskim prestonicama, ali da je najbolja platforma za rešavanje pitanja dijalog.

Nije još bilo razgovora o konferenciji, rekao je Lajčak, i kao takva, konferencija još uvek ne može da oprava očekivanja koja strane mogu imati. Lajčak je razmotrio i predlog o Zajednici srpskih opština i ocenio da je predlog dobar, kao i da se ZSO može izgraditi u okviru dijaloga.

- Pitanje hapšenja je vrlo osetljivo pitanje, i jedan ogroman "iritant" u čitavom procesu. Što se tiče hapšenja Srba sa Kosova, čujemo sa kosovske strane da je to vladavina prava i da ima dovoljno materijala protiv tih ljudi. Od strane Srbije čujemo da je to politička kampanja protiv čitavog srpskog naroda na Kosovu. Zato je apsolutno ključno da imamo detaljan uvid u svaki konkretan slučaj, da možemo da procenimo suštinu. Zato smo dali novi zadatak Euleksu, koji to ima u svom mandatu. Visoki predstavnik je zatražio od Euleksa da detaljno i robusnije nego do sada prati sve te slučajeve. Da imamo tačan uvid i da možemo na osnovu te analize da kažemo kako mi vidimo te slučajeve. Sa druge strane, ne smemo da dozvolimo da hapšenja budu zloupotrebljena zbog političkih ciljeva. - rekao je izaslanik i dodao da svako ko je prekršio zakon, mora snositi odgovornost.

Na pitanje o zabrani ulaska kamiona sa srpskom robom na teritoriji Kosova, objasnio je da se zalažu za suprotno, tačnije za četiri evropske slobode od kojih je jedna i slobodan protok robe.

- Mi se zalažemo i trudimo se da uspostavimo upravo suprotno. Četiri evropske slobode,a to znači i slobodan protok robe. Ove blokade su upravo suprotno. I to je pitanje za EK pre svega, ali naravno i pitanje obaveza u odnosu na članstvo u CEFTA. I pitanje je sklada mera sa pismom i duhom Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju. Niko ne može da kaže da je to potez koji približava region EU. I to treba da se reši što pre.

- Možemo brzo i jednostavno da se vratimo na proces normalizacije. Stvarno treba da izvršimo deeskalaciju. I onda možemo da nastavimo rad na implementaciji. Imamo sporazum koji tačno kaže šta treba da radimo. Ne treba da razmišljamo o tome - šta sad. Platforma je tu. Ali moram da kažem da su stvarno EU, SAD i međunarodna zajednica iritirane time da ponovo treba da se bavimo krizom na severu Kosova u situaciji kad imamo rat u Ukrajini i kad bi trebalo da se fokusiramo na to - završio je Lajčak i dodao da kriza u Ukrajini nije trebalo da se desi.

- Bila je predvidiva, bilo je jasno kakve će izazvati posledice i zato međunarodna zajednica gubi strpljenje. Ta kriza je izazvana bez potrebe i zato svi očekuju da ćemo se vratiti agendi i normalizaciji.

Nastavak na SrbijaDanas.com...