Izvor: Blic, 03.Nov.2010, 01:15   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Trenutak istine za Obamu

Dopunski izbori za Predstavnički dom Kongresa i Senat SAD, koji su juče održani širom Amerike, mogli bi da predsedniku Baraku Obami donesu dosta glavobolje u nastavku njegovog prvog mandata u Beloj kući, koji bi, ukoliko ne uspe da obnovi svoju političku harizmu u naredne dve godine, mogao da mu bude i poslednji. U medijima su već počele polemike oko toga da li bi Hilari Klinton, da je 2008. postala predsednica, izbegla >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da Demokratsku partiju dovede na prag najtežeg izbornog poraza u poslednjih 68 godina, a celu situaciju iz drugog plana za sada prati Sara Pejlin, mogući republikanski kandidat za predsednicu SAD 2012. godine.

Obama je do poslednjeg trenutka pokušavao da pridobije birače, suočen sa predizbornim anketama koje su ukazivale da bi Demokratska partija mogla da izgubi većinu u Predstavničkom domu Kongresa, a možda i u Senatu. Šef Bele kuće je u prethodne dve godine čak i sa većinom u oba tela imao ogromne probleme u usvajanju ključnih predloga koje je pripremala njegova administracija, poput paketa pomoći posrnuloj američkoj privredi nakon naleta globalne ekonomske krize 2008. i zakona o zdravstvenoj reformi. Predsednik SAD delovao je sve nesigurnije pred nadolazećom republikanskom opasnošću, koja je na ovim dopunskim izborima dobila dodatnu pomoć u konzervativnom pokretu „Čajanka” pod vođstvom Pejlinove, čijih se više od deset jakih kandidata juče suprotstavilo demokratskim kongresmenima i senatorima.

Sara Pejlin, lider republikanskog pokreta „Čajanka"

Najzanimljivija bitka na toj relaciji vodila se u Nevadi, gde je izazivač Hariju Ridu, šefu demokratske većine u Senatu, protivkandidatkinja bila republikanka Šeron Engl, koju je podržala „Čajanka”, konzervativni pokret pod patronatom republikanaca. Republikancima je posebno bilo bitno da izbace Rida iz Senata, pošto im je, pored Obame, bio najneomiljeniji član vrha Demokratske partije. Neizvesna izborna bitka bila je i u Ilinoisu, gde se Aleksi Đanulijas, 34-godišnji demokratski kandidat za Senat, suprotstavio daleko iskusnijem republikancu Marku Kirku, kopredsedavajućem albanskog kokusa i učesniku bombardovanja Srbije 1999. godine, koji je takođe ciljao mesto upražnjeno odlaskom Obame u Belu kuću. Na ovom glasanju, na kojem je trebalo da nijanse odlučuju o pobedniku, bili su bitni glasovi i srpske zajednice u SAD, koja je imala svoje kandidate poput Melise Bin, rođene Luburić, članice srpskog kokusa u Kongresu. Kongresmenka Bin je prošle nedelje kazala za „Blic" da očekuje reizbor u matičnoj jedinici u Čikagu, gde živi najviše američkih Srba. Njena pobeda i novi mandat u Kongresu, u koji je pr­vi put ušla 2005, skoro su izv­esni, pošto je Džo Volš, republikanski protivkandidat, ostao bez novca za kampanju.

Tokom kampanje demokrata bilo je uočljivo odsustvo Klintonove, a državna sekretarka je na dan odlučujećeg glasanja u Americi bila na suprotnom kraju sveta, na azijsko-pacifičkoj turneji. Tokom posete Maleziji jedan od učesnika javne debate s američkom gošćom postavio joj je pitanje da li je svesna da bi, da je pobedila Obamu u borbi za demokratsku nominaciju pre dve godine, sada došla u Kuala Lumpur kao predsednica SAD.

- Da sam postala predsednica, ne bih bila ovde pošto u Americi imamo izbore - rekla je Klintonova i dodala da je pričala s Obamom usred noći i da misli da joj on malo zavidi što je ona sada u Maleziji.

Referendumi o marihuani i Šerijatskom zakonu

Pored dopunskog izbora kongresmena, senatora i guvernera, glasači u 37 saveznih država juče su u isto vreme glasali i na 160 lokalnih referenduma. Teme referenduma razlikovale su se od legalizacije marihuane za ličnu upotrebu u Kaliforniji do zabrane sudijama u Oklahomi da se u presudama pozivaju na islamski Šerijatski zakon.

Izbori u brojkama

- glasanje je trajalo 14 sati, počelo je u Konektikatu, a završilo se na Aljasci

- birači su glasali za 435 kongresmena, 37 senatora i 37 guvernera

- 39 mesta bilo je potrebno republikancima za osvajanje većine u Predstavničkom domu Kongresa, a deset u Senatu

OBAMA SUOČEN S TEŠKIM POSTIZBORNIM ZADACIMA

Tokom nekoliko sedmica, pre nego što članovi novog Kongresa polože zakletvu 3. januara, predsednik Obama rešavaće pitanja poreza, rata, nuklearnih raketa i troškova, u poslednjem pokušaju da progura svoj program u Kongresu, koji se još uvek nalazi pod kontrolom demokrata.

SMANJENJE POREZA IZ BUŠOVE ERE

Obama želi da poveća poreze na prihod iznad 250.000 dolara, dok republikanci, koji će biti ohrabreni uspesima na izborima, smatraju da postojeće poreske stope treba da važe za sve. Kompromis mora da se postigne pre nego što 31. decembra isteknu važeća poreska kresanja.

SMANJENJE DEFICITA

Dvostranačka komisija 1. decembra podnosi izveštaj o tome kako da se reši problem budžetskog deficita od 1,3 milijarde evra u fiskalnoj 2010. Neizvesno je da li komisija može na vreme da donese jednoglasnu odluku.

HOMOSEKSUALCI U VOJSCI

Obama želi da opozove praksu „Ne pitaj, ne govori”, u skladu sa kojom homoseksualci ne smeju da služe vojsku ako otvoreno iskazuju svoju seksualnu orijentaciju. Tome će se protiviti opozicija iz redova republikanaca i najviši vojni komandanti.

NEZAPOSLENOST

Novi stimulacioni plan Obame za smanjenje stope nezaposlenosti od 9,6 odsto podrazumeva šestogodišnji program rekonstrukcije američke infrastrukture pomoću 50 milijardi dolara investicija. Republikanci su se već usprotivili toj nameri.

AVGANISTAN

Uprkos povećanju broja poginulih američkih vojnika i napadima talibana, general Dejvid Petreus, glavni komandant SAD u toj zemlji, smatra da se beleži napredak. Obama je obećao da će u decembru preispitati ratnu strategiju, dok ideja o pregovorima s talibanima ima sve više pristalica.

KINESKA VALUTA

Vrednost juana kvari odnose dveju najvećih svetskih ekonomija. Posle sastanka G-20 u Seulu 10. novembra, Ministarstvo finansija će odlučiti da li da proglasi Kinu „monetarnim manipulantom”.

TRGOVINSKI PAKT SA KOREJOM

Obama i Li Mjung-Bak, južnokorejski predsednik, postavili su 10. novembar kao rok do koga će da razreše pitanja koja od 2007. blokiraju usvajanje trgovinskog sporazuma.

SPORAZUM START

Šef bele kuće želi brz napredak u vezi sa novim sporazumom da bi se smanjila količina nuklearnog oružja i popravili zategnuti rusko-američki odnosi. Republikanci bi mogli da traže da se to pitanje odloži do iduće godine, kad očekuju da će imati više svojih predstavnika u Kongresu.
Pogledaj vesti o: Hilari Klinton

Nastavak na Blic...