Izvor: Blic, 15.Maj.2013, 20:08 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Stranački izbori nemaju blage veze sa izborima
Izborna skupština Ujedinjenih regiona Srbije zakazana je za nedelju, a jedini kandidat za predsednika te partije je aktuelni lider Mlađan Dinkić. Da je usamljen u trci za mesto lidera ne iznenađuje, jer je to praksa u gotovo svim strankama u Srbiji.
Aktuelni predsednici na unutarstranačkim izborima nemaju protivkandidate, koji se tako svode na puku formalnost. S izuzetkom Demokratske stranke, partijske >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << izborne skupštine u Srbiji ne podrazumevaju neizvesnost, barem kada je u pitanju izbor predsednika. U 23-godišnjoj istoriji višepartizma u Srbiji novi lider stranke unapred je poznat i uglavnom se radi o aktuelnom predsedniku.
Đorđe Vuković iz Cesida kaže za „Blic” da su sve srpske partije u stvari liderske i da pojava protivkandidata na izborima za predsednika uglavnom znači i rascep partije.
Mlađan Dinkić, predsednik
Izbori u Ujednjinim regionima Srbije
Na izbornoj skupštini URS, jedini kandidat za zamenika predsednika biće Veroljub Stevanović, gradonačelnik Kragujevca, a za potpredsednike će se kandidovati Suzana Grubješić, potpredsednica Vlade za evropske integracije, Verica Kalanović, ministarka regionalnog razvoja i lokalne samouprave, Boško Ničić, gradonačelnik Zaječara, Vidoje Petrović, gradonačelnik Loznice, i Vladan Vasić, predsednik opštine Pirot. Na izbornoj skupštini biće izabrano i Predsedništvo od 20 članova.
- To se najčešće dešava i pre samih izbora, jer stranački lideri ne trpe opoziciju unutar stranke. Da bismo imali ozbiljne stranačke izbore, u partijama moraju da postoje različite struje, a preduslov je i odgovornost za ostvarene rezultate. Podrazumeva se i postojanje organizacije, ideologije i programa, a kod nas je sve to sekundarno - smatra Vuković.
Mada se Demokratska stranka u tom pogledu znatno razlikovala od ostalih partija, protivkandidati izabranih predsednika uglavnom su napuštali DS ili su bivali sklonjeni. To se nije desilo posle poslednjih stranačkih izbora u slučaju Branislava Kuzmanovića, koji je uprkos porazu ostao aktivan u stranci, ali je partijski marginalizovan.
Politički analitičar Dejan Vuk Stanković navodi za „Blic” da je DS uvek bio poznat po najdinamičnijem unutarpartijskom životu, koji joj nekad nije išao naruku. To je bio slučaj i sa poslednjim izborima, gde se i u preko medija vodila izborna kampanja.
- Slično se dešava i sada, kada su počele primpreme za izbore beogradskog odbora DS. U drugim partijama, izbori se svode na ritualno proglašavanje predsednika, koktel i izjave za medije - navodi Stanković.
On dodaje da je takvo stanje u partijama stvar političke kulture u Srbiji, koja ne podrazumeva odgovornost, smenjivost i konkurenciju.
Klikni za uvećanje (+)
- Gotovo svi partijski izbori su dirigovani i strogo kontrolisani. U centru je liderski princip. Nismo razvili odgovornost za slabe rezultate, pa je tako u izbornoj noći malo ko nezadovoljan. Retko se dešava da se uradi ozbiljna analiza rezultata. Takođe, lideri su poduprti interesnim lobijima, političkim, ekonomskim i međunarodnim, kojima odgovara stara nomenklatura - navodi Stanković.
Sagovornici „Blica” dodaju da ipak postoje pokušaji da se stranke demokratizuju. U većini partija lideri se biraju na neposrednim izborima, tajnim glasanjem, što pojačava njihov legitimitet, a istovremeno smanjuje mogućnost dirigovanog glasanja.
Najčitanije SADA:
