Izvor: Politika, 28.Feb.2014, 16:04 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Slučaj odbeglih DS kandidatkinja za narodne poslanike
Kako je RIK smanjio zakonom propisanu kvotu žena na listi koju predvodi Dragan Đilas
Ako Kruševljanin Predrag Petrović bude želeo da isteruje stvar na čistac, slučaj „odbeglih” kandidatkinja sa već proglašene izborne liste, koju predvodi Demokratska stranka, mogao bi da završi na Upravnom sudu.
Republička izborna komisija (RIK), naime, odbila je juče, kao neosnovan, Petrovićev prigovor na njenu odluku da prihvati povlačenje kandidature za narodnog >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << poslanika Mirjane Jevremović iz Kruševca, pa on sada ima pravo na žalbu Upravnom sudu. Petrović, koji je prigovor RIK-u podneo u svojstvu birača, smatrao je da je rešenje, kojim je Mirjana Jevremović izbrisana sa liste „Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju”, a njeno mesto pod rednim brojem 245. ostalo upražnjeno, doneto suprotno odredbama Zakona o izboru narodnih poslanika.
Pre nego što je Mirjana Jevremović povukla kandidaturu, isto su učinile i Tamara Tripić i Nataša Grbović. U svim slučajevima RIK je prihvatao njihove zahteve, ali, kako nezvanično saznajemo, odluke su donošene tesnom većinom. Za odbijanje prigovora juče, međutim, ta većina je bila znatno ubedljivija.
Kuriozitet je u tome što se prvi put događa da se neko povlači sa izborne liste koja je već proglašena. To je učinio i njihov kolega Radoslav Milovanović iz Kučeva, ali on je taj potez povukao neposredno pre nego što je RIK proglasio listu koalicije oko DS-a. A da su i bivše kandidatkinje za poslanike DS-a svoje zahteve uputile pre proglašenja liste, njen lider Dragan Đilas bi morao da je „dorađuje”, jer je narušen brojčani odnos između više i manje zastupljenog pola.
Zakon o izboru narodnih poslanika propisuje da na izbornoj listi među svaka tri kandidata po redosledu na listi mora biti po jedan pripadnik onog pola koji je manje zastupljen (u praksi to su žene). Ako izborna lista ne ispunjava taj uslov, predlagač se poziva da otkloni nedostatak. Ako to ne učini, RIK će odbiti proglašenje takve liste.
I to je, između ostalog, primetio podnosilac prigovora, navodeći da je ovim rešenjima RIK-a bitno poremećen redosled kandidata na listi „Sa Demokratskom strankom za demokratsku Srbiju”, koji mora da se sačini po pomenutoj formuli. On je zapitao kako će se sada proglasiti zbirna izborna lista.
Petrović je u svom prigovoru još ocenio, pozivajući se na odgovarajuće članove zakona, da kandidat na listi za narodnog poslanika nema ovlašćenja da povuče svoju kandidaturu za koju je dao pismeni pristanak na propisanom obrascu RIK-a. On je ustvrdio da Zakon o izboru narodnih poslanika ne predviđa mogućnost povlačenja kandidature za narodnog poslanika nakon proglašavanja izborne liste i pravnosnažnosti Rešenja o proglašavanju izborne liste. A to što je RIK odobravao povlačenje ovih kandidatura analognom primenom odredbe Zakona o lokalnim izborima, ocenio je Petrović, ne može se smatrati pravno valjanim.
U rešenju kojim se Petrovićev prigovor odbija, RIK je odgovorio da pitanje mogućnosti odustajanja od kandidature za narodnog poslanika svakako predstavlja pravnu prazninu u Zakonu o izboru narodnih poslanika, ali je ocenio da to što zakon ne predviđa takvu mogućnost ne znači i da zakon tako nešto zabranjuje.
Sa ovakvom pravnom situacijom RIK se prvi put susreo kada je 14. februara Tamara Tripić dostavila obaveštenje o povlačenju izjave o prihvatanju kandidature za narodnog poslanika na izbornoj listi koju predvodi DS, i tada je odustajanje od kandidature prepoznato kao mogućnost u Zakonu o lokalnim izborima. A imajući u vidu, kako je navedeno, da je zakonska analogija dozvoljen vid tumačenja prava, kao način popunjavanja pravnih praznina (osim u primeni materijalnog krivičnog prava), RIK smatra, uz navođenje više argumenata, da u konkretnom slučaju ima mesta analognoj primeni člana 20. stav 6. Zakona o lokalnim izborima.
RIK je zaključio i da tek utvrđivanje zbirne izborne liste predstavlja trenutak nakon kojeg više nisu dozvoljene nikakve izmene na izbornim listama i da od tog trenutka izborne liste nastavljaju svoj pravni život mimo volje svojih podnosilaca, uključujući tu i kandidate na izbornim listama. A kada je reč o zastupljenosti polova, RIK ocenjuje da se to pitanje mora posmatrati odvojeno od prava na odustajanje od kandidature, jer kao što kandidat na izbornoj listi ne određuje sam svoje mesto na izbornoj listi, tako se i manjkavosti izborne liste ne mogu prigovarati samim kandidatima, već isključivo podnosiocu.
Na sve ovo, treba još istaći da „oštećena” strana, to jest predstavnici liste DS-a, nisu osetili potrebu da podnesu neki prigovor na odluke RIK-a u slučaju tri njihove bivše kandidatkinje za poslanike u republičkom parlamentu. Kako se moglo čuti juče u DS-u, njima je važno to što je 13. februara RIK jednoglasno proglasio njihovu izbornu listu i što će se ona, bez ikakve sumnje, naći na zbirnoj listi. Rok za predaju izbornih lista ističe danas u ponoć, a zbirna lista bi trebalo da bude proglašena u nedelju.
Možda će, međutim, Upravni sud biti u prilici da nešto doda.
B. Baković
objavljeno: 28.02.2013.
Pogledaj vesti o: Kruševac
