Izvor: Glas javnosti, 09.Jun.2008, 08:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SRPSKA POSLA - BRANA CRNČEVIĆ
Česti izbori umorili su polovinu bračnog para Antonijević. Lepšu, žensku polovinu. Gospodin Aleksandar, dakle Saša, provodi mirne penzionerske dane. Saša je pčelar i pecaroš. Dva hobija zadovoljavaju njegove životne potrebe. „Družim se s ribama jer su neme, a s pčelama zato zato što su slatke“, tom rečenicom Saša brani oba hobija. Gospođa Natalija, dakle Nata, poštuje preostale strasti svog supruga. Kad ranom zorom Saša krene na pecanje, gospođa Nata je budna >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << pre njega. Sašu budi dodir ruke gospođe Nate i miris kafe. Jutarnju već četrdeset godina piju zajedno. Nata ispraća Sašu do starog „golfa“, stavlja na suvozačko mesto ceger s nekoliko sendviča i plehanu kutiju sa mamcima. „Kišobran je u gepeku“, kaže svom suprugu. I ode pecaroš na randevu sa rekom. Miran, srećan brak. Proputovali su ceo svet, nema kontinenta koji nisu videli. Saša brine o ribama i medu, a gospođa Nata o svemu ostalom. Odavno već gospodin Saša ne čita novine, ponekad pravi društvo Nati i pospano zuri u televizor. Ipak je uspeo da vidi sve filmove. Isti filmovi se često prikazuju, a Saša s malo sreće uspeva da se probudi na nastavku onog dela filma koji je prošli put prespavao. „Ribe i meda imamo uvek“, kaže Nata svojoj prijateljici Katarini, „ako omane pecaroški dan, vadim ribu iz zamrzivača“. Katarina zavidi Nati na srećnom braku. Dva propala braka prate Katarinine brodolome. „I moji su muževi pecali ribe, ali drugačije od ovih koje tvoj Saša peca“, kaže Katarina, ne propuštajući priliku da uzdahne.
Zamršeni politički događaji ne uzbuđuju Sašu, pčele i ribe su njegova zaštita. Gospođa Nata je izložena dejstvu opasnih televizijskih virusa, ona čita nekoliko čudnih novina. A za Sašu su novine samo ukrštene reči, sportske vesti i čitulje. „Gle, gle, umro Nikolajević“, kaže listajući „Politiku“. „Znaš gde ti je crno odelo“, kaže gospođa Nata, a to znači da će Antonijevići ispratiti gospodina Nikolajevića na poslednje putovanje. „Gle, gle, umro je gospodin Janković“, kaže Saša. Ako Nata ne pomene crno odelo znači da Antonijevići neće ispratiti gospodina Jankovića. Saša je navikao da gospođa Nata, penzionisana kao sudija, donosi odluke u pravdi i krivdi. „Za koga glasamo“, upitao je gospođu Natu kad su onomad krenuli na biračko mesto. „Ja ću glasati za Borisa, zbog Petra; a ti ćeš glasati za Ivicu, zbog Marice“, presudila je gospođa Nata. Bila je to ispravna porodična odluka. Petar je uspešni elektroinženjer, američki državljanin i potpredsednik jedne solidne kompanije u Vašingtonu, ona će zbog Petra podržati Borisove kom je bliži svaki Buš od svakog Putina, a Saša će svoj glas dati Ivici zbog njihove kćeri Marice, ona je spojila rusku i srpsku mikrobiologiju udajom za ruskog naučnika Alekseja Nikolajeviča Pjetuhova.
Rečeno, učinjeno.
Baveći se pčelama i pecanjem Saša i ne primećuje da je gospođa Nata, iznervirana mogućim savezom Ivice i Borisa, utvrdila da su Antonijevići jedan ili oba glasačka listića bacili u prazno. Boris je pružio Ivici desnicu u nadi da će mu ovaj pružiti levicu, što bi im omogućilo da sklepaju sumnjivu levo-desnu vladu. Ako Ivica mora da uradi ono što od njega zahtevaju Palma i Krkobabić, ispašće da je Sašin glasački listić besmislen. Kad je glasala za Borisa, gospođa Nata nije očekivala da je njen listić nevažeći ako ga ne overe Ivica, Palma i Krokobabić.
Gospodin Saša je od nekoga čuo da će, ako Palma bude podelio pata-karte, izbori opet biti raspisani.
„Za koga glasamo?“, upitao je čuvši televizijsku vest.
„Ne učestvujemo, tog dana idem s tobom na pecanje“, odlučila je gospođa Nata.
„Hvala Bogu“, rekao je gospodin Saša, koji retko, ali uvek sa poštovanjem pominje Boga.
Pogledaj vesti o: Pčelarstvo
