Izvor: B92, 22.Apr.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SAD: Borba demokrata u Pensilvaniji
Beograd -- Preliminarni izbori u Sjedinjenim Američkim Državama za predsedničkog kandidata demokrata nastavljaju se večeras glasanjem u Pensilvaniji.
Glasači na preliminarnim izborima za predsedničkog kandidata Demokratske partije danas u Pensilvaniji biraju između dvoje senatora, Hilari Klinton i Baraka Obame. Prema istraživanjima, Hilari >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << Klinton ima blagu prednost. Analitičari kažu da joj je pobeda neophodna da bi ona ostala u trci za Belu kuću.
Sa mogućom pobedom u Pensilvaniji, senatorka Hilari Klinton će pokazati da ima podršku onih koji su najpotrebniji za dolazak u Belu kuću - belaca iz radničke klase.
Na skupu u gradu Harisburugu rekla je da se prijavila za najteži posao na svetu.
"Ovo je jedan veoma dugačak razgovor za prijem na novi posao. Sada se bliži trenutak konačne odluke. Ostala su dve nominacije za Demokratsku partiju. Proučite njihove biografije, pogledajte šta su uradili. Vidite šta je za njima i kakve su im kvalifikacije za težak posao predsednika", poručila je Hilari Klinton.
U njeno ime govore i spotovi, poput jednog koji podseća na Perl Harbor, Hladni rat i Berlinski zid, nestašicu goriva sedamdesetih i Osamu bin Ladena. Biračima postavlja pitanje kome u Beloj kući mogu da veruju u vreme krize.
Takav pristup se pokazao uspešnim na izborima u Ohaju i Teksasu.
No, nešto slično pita i njen protivnik, senator Barak Obama.
"Dopustite da vas pitam sledeće: Ima troje kandidata. Ko želite da vam se javi na poziv u tri sata ujutro? Onaj koji je upropastio Irak, ili onaj koji je rešio krizu? Neko ko sluša šta obaveštajci sa terena javljaju, ili neko ko ne sluša? Neko ko razume posledice ili neko koih ne razume", zapitao je Obama.
Poznavaoci ocenjuju da Pensilvanija ide na ruku Hilari Klinton - malo starija populacija, više belaca i više katolika, sa malo nižim primanjaima, i malo manje njih sa fakultetskim diplomama. Ima i više žena. Za Obamu više glasaju mlađi a posebno oni koji su tek stekli pravo glasa.
Uprkos tome, senatorku iz Njujorka čeka težak zadatak, jer ako padne u Pensilvaniji, biće pod pritiskom da odustane od nominacije.
Analitičar Tom Man takođe najavljuje da je Pensilvanija posebno važna za Hilari Klinton: "Hilari Klinton je u Pensilvaniji potrebna ubedljiva pobeda od deset i više procenata, da bi ona imala koristi. Tih desetak poena prednosti bi stvorili utisak da je pobedila Obamu. Sve manje od toga neće imati uticaja i podršku superdelagata."
Barak Obama je uložio dosta vremena u žive nastupe i još više novca u televizijske spotove da bi dobio većinu od 158 partijskih delegata Pensilvanije. Za sada vodi u broju delegata i dobijenih glasova.
D. Savić: Hilari odavno nije favorit
Dubravka Savić, urednica Spoljnopolitičke redakcije "Večernjih novosti”, podseća za B92 da se Hilari Klinton veoma rano uključila u trku za predsednika SAD i da je davno prošlo vreme kada je ona važila za favoritkinju u demokratskom taboru.
Barak Obama i Srbija
Iako ne treba očekivati oštre zaokrete američke spoljne politike, najinteresantnija ličnost u ovom slučaju jeste Barak Obama, tvrdi Dubravka Savić.
"On je iz države Ilinois. To treba imati na umu, zato što tu postoji znatan broj Amerikanaca srpskog prekla. Na čelu te države je guverner Rod Blagojević, koji je srpskog porekla. Kongresmen iz te države je Melisa Bin, koja je takođe srpskog porekla i bliska je sa Obamom, i uključena je u njegov štab. On je bolje i drugačije brifovan od ostlih kandidata u vezi sa Srbijom. Mislim da bolje uočava nijanse vezane za Srbiju.To ne znači da će on odstupiti drastično od već zacrtane američke politike, ali je moguće da će imati više sluha i da će biti raspoloženiji za dijalog, ako ne kao predsednik, onda kao senator” zaključuje Dubravka Savić.
Međutim, onda se susrela direktno sa biračima i sve te prednosti čini se da su postale, u stvari, balast. "Postalo je balast i to što je ona Klinton, s obzirom na afere koje su pratile te poslednje dane (Bila Klintona kao predsednika) Za prilično konzervativnu Ameriku, pogotovo za lepši deo Amerike to može da bude vrlo problematično pitanje”, kaže Dubravka Savić.
Amerikanci, podseća ona, nisu zaboravili da je Hilari Klinton promenila svoje stavove, prišla malo više konzervativnoj struji demokarata; ali još uvek je to za dosta Amerikanaca bilo suviše liberalno.
"Za jedan deo Amerikanaca ona je suviše feministkinja. Najzad, njen stav o važnom pitanju rata u Iraku je dosta problematičan, s obzirom na to da je otišla iz krajnosti u krajnost. Tu se pojavio Barak Obama -Afroamerikanac, vrlo vispren, mlad i neopterećen svime što je imala Hilari Klinton”, tvrdi Dubravka Savić.
