Izvor: Politika, 03.Mar.2012, 23:07 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Rusija: Izbori kao plebiscit
Oko 110 miliona građana Rusije izlazi danas na predsedničke izbore.- Aktuelni premijer Vladimir Putin najizgledniji pobednik
Predsednički izbori koji se danas održavaju u Rusiji, sticajem okolnosti, a pre svega zahvaljujući medijskoj kampanji koja je pratila njihovu pripremu, pretvorili su se u specifičnu vrstu plebiscita. Pred građanima najveće države na svetu kao da je samo jedna dilema: dati >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << glas za aktuelnog premijera Vladimira Putina, ili protiv njega.
Ovo, svakako, nije dobro. Iz više razloga.
Pre svega stoga što se takvim pristupom izjašnjavanju, praktično, relativizuju sve ideje koje su ruskom biračkom mnoštvu ponudili predsednički kandidati – od već pomenutog premijera, do njegovih suparnika: komuniste Genadija Zjuganova (KPRF), liberalnog demokrate Vladimira Žirinovskog (LDPR), biznismena Mihaila Prohorova, ili lidera „Pravedne Rusije“ i bivšeg predsedavajućeg Gornjeg doma Ruskog parlamenta – Sergeja Mironova.
A i tek letimičan pogled na dosadašnje političke inicijative svakoga od članova pomenutog kvinteta ukazuju da u Rusiji ima ljudi koji na suštinski različite načine gledaju i na njenu sadašnjost i na njenu budućnost. Glasanje za Putinove protivkandidate trebalo bi da za cilj ima upravo tu potrebu za različitošću u razmišljanju o strateškim stvarima, kao što je vođenje zemlje i odlučivanje o sudbini njenih građana. A ne tek zarad pobede nad premijerom koja je, kako kazuju statistička istraživanja – nemoguća.
(foto Rojters)
Glasanje, jednako za Putina i njegove konkurente, važno je i da bi se dobila prava slika raspoloženja u ruskom društvu, kao i koje su to unutrašnje snage na koje će pobednik (ko god to bio) moći da se osloni, i sa kojima će moći da krene u reforme, nužne da bi zemlja održala korak sa razvijenim delom sveta. Kako na ekonomskom, tako i na bezbednosnom planu.
Dilema koja se javlja u nekim slučajevima: da li uopšte izlaziti na izbore – ukazuje na nedostatak želje da se izrekne sopstveni stav, pa makar taj stav podržala manjina sunarodnika. Nije prirodno da birači među ponuđenim kandidatima ne mogu da nađu onoga koji im je, po političkim ciljevima, najbliži, i koji izražava sve što i oni sami osećaju kao sopstveni stav. U protivnom, ispalo bi da su sve predizborne kampanje bile samo – govor u vetar.
Možda vođeni upravo navedenom dilemom, pravo da komentarišu ruske izbore sebi su uzeli i mnogi van najveće države na svetu. I to ne samo da komentarišu, nego i da sugerišu biračima šta je za njih bolje, a šta nije, kakva budućnost ih čeka ukoliko svoj glas daju aktuelnom premijeru, a šta ako mu okrenu leđa... Kako god bilo, utisak je da su ovogodišnji ruski predsednički izbori događaj koji bi mogao da ima suštinski uticaj i na dešavanja van njenih granica. Takve su u ovom času svetske prilike.
S tim u vezi primetno je da se pojedini mediji na zapadu bave i katastrofičnim scenarijima budućnosti evroazijskog džina, pokrećući (pravu ili lažnu) dilemu: šta će biti posle Putina? Sugeriše se da aktuelni premijer, a budući predsednik, sebi sve više prisvaja status – cara. Onoga koji jedini ima pravo na poslednju reč, i po čijem konačnom odlasku sa vlasti bi država prestala da bude funkcionalna.
Sa druge strane, sve je više analitičara koji ukazuju da će najveća država na svetu upravo pod novim-starim predsednikom biti predvidljiv i stabilan partner. A u današnjim okolnostima, uz izrazite finansijske probleme kroz koje prolazi jedan deo sveta, a posebno neke evropske zemlje, predvidivost je jak adut.
Dodajmo, na kraju, da se sve pomenuto dešava u trenutku kada svetu manjkaju prave vođe. U Evropi nemačka kancelarka Angela Merkel i francuski predsednik Nikola Sarkozi još i mogu da se podiče liderskim autoritetom, ostalima takav status kao da nije važan. Ni pripreme za predstojeće američke predsedničke izbore ne daju naznaku da bi najmoćnija zapadna sila mogla da dobije vođu vizionarskog formata. Povratak Putina u takvim okolnostima izaziva podozrenje i brine njegove protivnike, posebno one izvan ruskih granica.
Dan odluke je tu. Svako je u protekloj kampanji rekao svoje: predsednički kandidati, oni koji to nisu postali, analitičari, novinari... Čeka se samo završna reč oko 110 miliona birača.
Slobodan Samardžija
objavljeno: 04.03.2012
Pogledaj vesti o: Izbori
