Izvor: Magyar Szó, 25.Avg.2015, 18:46 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reskiramo svoje civilizacijske norme
Prošle nedelje se pročula vest da će krajem godine ili početkom sledeće biti raspisani ne samo redovni lokalni i pokrajinski, nego i vanredni republički izbori. Poslednji izbori održani prošle godine u Srbiji su takođe bili vanredni, a 2012. su bili redovni. Prema krugovima bliskim vladajućim strukturama, izbori na svim nivoima će biti raspisani za 24. januar 2016. >> Pročitaj celu vest na sajtu Magyar Szó << godine. Analitičaru prof. dr. Jovanu Komšiću, profesoru Ekonomskog Fakulteta Novosdaskog Univerziteta najviše smeta ova licitacija. U intervjuu datom za “Mađar so“ on govori o smislu izbora u društvu u kojem se vodi računa o procentima i datumima, ali ne i o političkim programima, ciljevima i platformama.
- Mediji i političari se nagađaju u vezi datuma održavanja izbora kao da je potpuno svejedno kako se oni raspisuju. U slučaju pokrajinskih izbora, datum u januaru bi značio praktično pad pokrajinske vlade, pogoršanje odnosa unutar koalicije, podizanje tenzija bez jasnih političkih ciljeva. To može da izazove pometnju kod dela građana Vojvodine: onih koji su redovno glasali i koji su glasali za političke snage koje su se pozitivno odnosile prema pitanjima vojvođanske autonomije. Ako sada zaista dođe do neke vrste sinhronizovanja izbornih datuma, onda će to imati dalekosežne posledice. Ne može se očekivati od Demokratske Stranke da se prećutno saglasi sa scenarijom koji predviđa da se na predlog najmanje trideset poslanika većinom glasova smeni vlada. To bi samo po sebi bila neka vrsta političkog zemljotresa koji bi se pritom dogodio samo dva meseca pre datuma redovnih izbora u pokrajini. Zbog toga ne shvatam kako se sa datumima može toliko slobodno licitirati, kada oni u političkom smislu sa sobom nose i značajne potrese. Naravno,ovakav scenarijo je moguć, ali onda ozbiljne stranke kao što su Savez Vojvođanskih Mađara, Liga Socijaldemokrata Vojvodine i naravno DS moraju objasniti građanima zbog čega se to desilo.
- Nakon izbora će se verovatno formirati slične koalicije i na nivou pokrajine i na nivou republike. Šta to može doneti Vojvodini?
- Prilikom posmatranja pitanja izbora uzimajući u obzir rezultate ispitivanja javnog mnjenja zaista se može prognozirati gore navedena mogućnost. Prema mom mišljenju, međutim, bitni su i oni koji ne glasaju- važno je pitanje da li će izlaznost iznositi 50 ili samo 40 procenata.
Niža izlaznost, kažu, pogoduje naprednjacima..
Istraživanja rukuju sa podacima dobijenim od građana koji sigurno izlaze na izbore, ali ovi podaci ne treba da se uzmu zdravo za gotovo. Uprkos tome, velika verovatnoća je da će naprednjaci i socijalisti moći na oba nivoa vlasti da formiraju vladu sa svojim stalnim koalicionim partnerima u Vojvodini zajedno sa SVM-om i Ligom. Bilo bi dobro da pre toga SVM i Liga objasne građanima kakvu Vojvodinu žele u naredne četiri godine. Ovo bi te dve stranke trebalo da urade i zbog svog programskog opredeljenja. Očekuje se da ove stranke jasno i glasno kažu svoje mišljenje o promeni ustava koja nas čeka, odnosno o budućem ustavnom statusu Vojvodine. Mogli smo čuti nekoliko mišljenja od strane obe stranke po tom pitanju, ali bi se ipak morali izreći jasni stavovi i objasniti razlozi sklapanja ove koalicije, čak i ukoliko na izbore izlaze samostalno i ne najave sa kime će vladati. Ni DS nije izrazio svoje mišljenje o budućem ustavnom statusu Vojvodine. Tekst današnjeg ustava garantuje samo simulaciju istinske autonomije, jer zakonska regulativa ne omogućava građanima Vojvodine da i u praksi uživaju prava koja im daje autonomija. Baš zbog toga se na pokrajinskim izborima mora ponuditi platforma koja bi mogla biti osnova za Vojvodinu kao modernu evropsku regiju u budućem ustavu. Ukoliko se to ne dogodi, onda će izbori spasti na nivo trgovine mandatima. Biće tržište pre izbora i tržište posle njih. To je neprimereno ozbiljnoj političkoj zajednici kakva Srbija želi da bude.
- Kakvu sliku pruža opozicija, kako tu sliku može da promeni izborna kampanja?
- Opozicija sada nema dobre šanse. U istoriji višestranačkog sistema, opozicija verovatno sada doživljava svoje najteže trenutke, naročito onaj njen deo koji u političkom životu učestvuje sa proevropskim političkim ciljevima. Jedan od razloga je što je njihovu ideologiju „pozajmila“ vladajuća stranka. U nastaloj situaciji, ova opozicija nema mogućnosti da se konfrontira sa sadašnjom vlašću na linijama ranijih političkih podela i da na toj osnovi izgradi kvalitetniju politiku. Može nastupiti kritički u vezi načina implementacije evropskih standarda, može da ukaže na slabe tačke vlasti u vezi nedostataka u životnom standardu. Može to učiniti u okruženju kada pažnja medija nije usmerena na opoziciju i kada ona nema sopstvene kapacitete. Dovoljno je da pogledamo štampane i elektronske medije i možemo i sami da se uverimo koliko je uzak prostor koji stoji na raspolaganju opoziciji, koja ima i svoje probleme, nerešena kadrovska pitanja.
-Kakva je pozicija nacionalne linije?
- Nacionalna patriotska linija se sprema da stupi na političku scenu pomoću formiranja saveza stranaka sa ambicijom da dospe u parlament i da njihovi principi dobiju određenu važnost. Mislim da će najave, koje se odnose na pojavljivanje još nekompromitovanih političkih snaga, da se osujete ukoliko ove stranke i ubuduće ostanu pri svojim ranijim stavovima i političkim programima koji zahtevaju ukidanje Vojvodine i podizanje zidova. Značajnije korake ne očekujem ni na ovom polju. Naravno ne želim da se upuštam u gatanje ni u vezi pitanja ko će pobediti na izborima, jer mislim da je važnije šta stranke nude u svojim programima u cilju da bismo bili dostojanstveni građani ove države.
Danas je ključno pitanje kako možemo očuvati naše osnovne civilizacijske vrednosti, socijalne mogućnosti, kulturu, kako možemo zadržati u zemlji obrazovane mlade ljude. Ako budemo zauzeti samo pitanjima kako će koji politički vožd nadmudriti svoga oponenta, i ako ne analiziramo u kom pravcu plovi brod države, ako ne uzmemo u obzir socijalno-političke okolnosti, onda ćemo naše postojanje svesti na podanike ili navijače jedne i druge političke opcije.
- Ocenjivanje svega toga možda i nije jednostavno u državi gde se izbori mogu održati svake druge godine samo zbog toga što to u datom trenutku odgovara određenoj garnituri...
- Duboko se slažem sa ovom ocenom. Treba da se zna da politička zrelost u jednom društvu nikada ne dolazi sama od sebe. Srbija bi trebala da zna da ne sme samu sebe zaluđivati teorijama kao što je ona o malim troškovima istovremeno održanih izbora. Naročito ako se suviše često održavaju ovakvi „jeftini“ izbori.
.jpg)
